Ako kuvate za više dana hranu koju planirate podgrevati, razmislite još jednom. Prema preporukama struke, neke namirnice nisu prikladne za podgrevanje nakon pripreme, jer mogu biti štetne za zdravlje. Šta predstavlja problem?
- Nitrati koji se najčešće nalaze u zelenom lisnatom povrću kada se prvi put termički obrade, ne predstavljaju opasnost po zdravlje. Kada je jelo ohladi, pa podgreva, nitrati se pretvaraju u nitirite, a oni u nitrozamine, kancerogena jedinjenja. Problem je u tome što ta jedinjenja utiču na sposobnost krvotoka da prenosi kiseonik, što dovodi do respiratornih tegoba.
- Bakterije se nalaze svuda, a pripremljenu hranu počinju da napadaju čim se dovoljno ohladi i to nastavljaju dok god ona stoji na sobnoj temperaturi. Brzo podgrevanje hrane ne može u potpunosti da eliminiše bakterije koje su se razmnožile i ušle i u dublje slojeve namirnica.
- Degradacija proteina kod nekih namirnica bogatih proteinima usled uticaja enzima i mikroorganizama može izazvati brzo kvarenje hrane. Kada je takvu hranu potrebno ponovo podgrevati, nastaće toksične materije.
Pirinač – sveže pripremljen ili u kantu!
Postoji bezbroj recepata sa pirinčem i svi su ukusni. On je važan izvor ugljenih hidrata, ali mana je što jela od pirinča pored nas, vole i bakterije. Ako ga odmah nakon hlađenja ne stavite u frižider, već držite na sobnoj temperaturi, spore bakterija će se razmnožiti i stvoriće toksine. Ovi otrovi konzumiranjem pirinča koji je stajao mogu dovesti do povraćanja i dijareje.
Neki pametnjakovići će pomisliti da se ovo lako rešava podgrevanjem pirinča i tu će napraviti grešku. Toksini u podgrejanom pirinču neće nestati, naprotiv, povećaće se njihova koncentacija.
Spanać, celer, zelje, blitva…
Zeleno lisnato povrće na čelu sa spanaćem nije preporučljivo podgrevati zbog nastanka nitrita. Verovatno ste već čuli od vaših baka ili mama da se spanać jede samo sveže pripremljen. Ako ga ipak želite ostaviti za kasnije, stavite ga ohlađenog u frižider i kasnije jedite hladnog. Naročito je deci zabranjeno davati pomenute podgrevane namirnice!
Supu u kojoj jer kuvan celer iz istog razloga ne smete podgrevati. Isto važi i za sva jela sa zelenim lisnatim povrćem. Bolje je sprečiti nego lečiti.
Piletina, ćuretina i jaja
Meso živine, baš kao i jaja mogu biti zaražene salmonelom. Živinsko meso ima veću gustinu proteina od crvenog mesa, pa se pogrevanjem osim pojave bakterija javlja i problem sa razgradnjom proteina. Zbog toga ukus podgrejane piletine je uvek drugačiji od sveže pripremljenog jela. Mikrotalasne rerne ne mogu da podjednako zagreju dubinske i površinske delove živine kao obične rerne.
Konzumiranjem pogrejane piletine ili ćuretine, kao i jela od jaja kao rezultat mogu dati različite probavne tegobe.
Krompir – problem je sa čuvanjem hrane
Još jedan predstavnik ugljenohidratne hrane je na ovoj listi. Baš poput pirinča i kod krompira je očigledna pojava da ga napadaju bakterije kako se jelo hladi i stoji na sobnoj temperaturi. Među opasnim bakterijama posebno se izdvajaju klostridije, naročito C. botulinum koja ima idealne uslove za razmnožavanje, naročito ako spremate krompir u foliji, dakle bez prisustva kiseonika.
Podgrevanje neće neutralisati ovog uzročnika botulizma, infekcije koja može biti veoma opasna po mozak i nervni sistem.
Ni gljive nemojte podgrevati!
Gljive su zdrava, proteinska hrana, koja se lako ponovnim zagrevanjem razlaže. Dakle, ovde nisu nitriti problem, već propadanje samih proteina. Gljive ne trpe dugo čuvanje nakon pripreme i savet je da ih što pre konzumirate. Bilo da su u pitanju šampinjoni, bukovače, vrganji, lisičarke ili neke pete gljive vodite računa o rokovima upotrebe i nikada ih pripremljene ne ostavljajte za kasnije. Tako ćete sprečiti nastanak toksina i stomačne probleme.