Grickanje između obroka je vrlo učestala pojava među mladim ljudima. Mada, ni starije osobe nisu pošteđene ove nezdrave navike.
Jedni grickaju između obroka zato što im je dosadno, drugi zato što su navikli da stalno nešto jedu, treći zbog neumerenog apetita, a neki nisu ni svesni ove svoje nezdrave navike.
U ovu zadnju kategoriju obično spadaju osobe koje imaju puno dodira sa hranom, pa stalno nešto stavljaju u usta, a da toga nisu ni svesni.
Uglavnom se radi o kuvarima, osobama koje prodaju brzu hranu ili običnim domaćicama koje spremaju obroke za svoje ukućane. Zato nije ni neuobičajeno da takve osobe imaju problem sa gojaznošću.
Da bi se rešili ove nezdrave navike, pre svega je potrebno osvestiti dati problem, što nas dovodi do prvog koraka.
- Postanite svesni da je grickanje između obroka štetno za Vas
Ne možete rešiti nijedan problem ako niste svesni da ga imate. Dok jedni nisu svesni svog grickanja između obroka, drugi uopšte ni ne misle da je grickanje između obroka štetno po njihovo zdravlje.
Zato je i napisan ovaj članak da biste osvestili dati problem ukoliko ga imate i da biste dobili odgovarajuće dokaze zašto je grickanje između obroka štetno po Vas same. Kada budete postali svesni vlastitog problema, onda ćete i želeti da potražite odgovarajuće rešenje.
Stoga je svest o postojanju problema prvi i nezaobilazan korak u rešavanju problema.
- Informišite se o tome kako funkcionišu Vaši organi za varenje
Probavne organe nikada ne treba opteretiti količinom ili kvalitetom hrane koja će zamoriti organizam. Sve što se unosi u želudac i prevazilazi mogućnosti tela da to pretvori u dobru krv, smeta organima za varenje. Velika količina hrane opterećuje jetru i stvara bolesno stanje organizma.
Želudac se, u svojim naporima da sve to svari, premori i tako se javlja osećaj malaksalosti koja se tumači kao glad. Zatim se još jedna nepotrebna količina hrane unosi u želudac, koja ponovo pokreće već umornu mašinu, ne dozvoljavajući probavnim organima da se odmore od napornog rada i obnove svoje snage.
Malaksalost
Vašem želucu je potreban odmor. Ako je pauza između obroka manja od 4-5 sati, mišići želuca imaju problem. Oni se zaustavljaju i ne izbacuju staru hranu, dok se nova prispela hrana ne svari u želucu. Na taj način stara hrana čeka u želucu, a tu je jako toplo, tamno i kiselo, i hrana se gnječi.
To je kao kada ujutru zgnječite hranu na tanjiru i odete na posao. Kada se vratite sa posla, naćićete je trulu. Ista stvar se dešava i sa hranom koja čeka u želucu i na taj način kvari Vašu krv.
Da bi se hrana razgradila u Vašem organizmu potrebno je 2-3h, a želucu je posle potreban odmor od 2 sata. Zato je idealno odmarati oko 4-5 sati između obroka, jer ako je manja pauza od toga, želudac će oslabiti i neće dobro funkcionisati.
Dakle, nikakvi oblici grickanja između obroka nisu poželjni. Želudac je mišić i potreban mu je odmor. Između obroka se može konzumirati samo čista, negazirana voda, i to sat vremena nakon zadnjeg obroka. Čak se ni sokovi i čajevi ne preporučuju između obroka, osim u slučaju bolesti i posta na sokovima.
Isto tako, ako jedete kasno uveče, ostanite budni bar 4 sata pre spavanja. U slučaju da ranije zaspite, nećete dobro spavati i probudićete se umorni.
- Uzimajte redovne obroke
U skladu sa ovim što smo upravo saznali, važno je imati redovne obroke. Redovnost u jedenju ima životni značaj.
Za svaki obrok treba utvrditi određeno vreme. U to vreme treba uneti dovoljnu količinu hrane, a nakon toga ne grickati ništa do sledećeg obroka.
Obroci ne bi trebalo da budu neredovni. Ako je ručak postavljen jedan sat ili dva pre uobičajenog vremena, želudac je nepripremljen za novo opterećenje, jer još uvek nije svario hranu iz prethodnog obroka. Na taj način organizam se opterećuje.
Obroci ne bi trebalo da budu odloženi ni za jedan ili dva sata zato što to odgovara okolnostima ili nekom poslu koji treba završiti. Želudac traži hranu u vreme kada je naviknut da je prima.
Ako se to vreme odloži, životna snaga tela opada i na kraju toliko pada da se apetit potpuno izgubi. Ako se hrana tada uzme, želudac nije u stanju da je pravilno svari. Hrana ne može da se pretvori u dobru krv.
Takođe, važno je imati ne više od 3 obroka. Osobe sa brzim i snažnim metabolizmom treba da uzimaju po tri obroka dnevno, dok su ostalima dovoljna samo dva. To svakako nije suviše malo, jer telo oslobođeno otrova mnogo efikasnije koristi hranu.
Najobilniji obrok bi trebalo da bude doručak, a najmanje obilan večera. Mnogi ljudi koji imaju kvalitetan doručak i ručak nemaju potrebu za večerom.
Doručak
U slučaju da se konzumira večera, poželjno bi bilo da to bude neko voće, jer se ono brzo vari. Tako će čovek otići na spavanje sa praznim želucem, što je jedan od važnih uslova kvalitetnog odmora.
- Ne preskačite doručak
Nažalost, mnogi ljudi ne odvajaju svoje vreme da doručkuju. Već dan obično započinju kafom i/ili cigaretom. Time zapravo misle da su dobili nešto od vremena, ali uopšte nisu ni svesni koliko na taj način skraćuju svoj životni vek.
Na osnovu istraživanja okruga Alameda je utvrđeno da su osobe koje su doručkovale i nisu jele ništa između obroka imale manje od polovine rizika od smrti u odnosu na osobe koje su preskakale doručak i užinale. Takođe, dug život je podjednako zavisio od uzdržavanja od pušenja i redovnog fizičkog vežbanja.
Razlog za preskakanje doručka je obično taj što neki ljudi nemaju veliku potrebu za uzimanjem doručka, što je uobičajeni rezultat jedenja obilnog obroka uveče. Zato je najbolje da te osobe uzimaju laganu večeru, ili još bolje da preskoče taj obrok kako bi ujutru bile gladne.
Još jedan razlog koji se navodi za preskakanje doručka je sprečavanje povećanja telesne težine. Neke osobe razmišljaju da će im, pošto nisu gladne, preskakanje doručka pomoći da smršaju. Međutim, stvarnost je potpuno drugačija.
Ukoliko preskočite jutarnji obrok, nivo šećera u krvi naglo opada. Nakon toga, javljaju se umor i vrtoglavica, a Vaš metabolizam se usporava, te se samim tim zaustavlja i proces sagorevanja kalorija. Mozak prelazi u drugo stanje zbog nervoze, postajete depresivni i skloni ste promenama raspoloženja.
Kada u nekom trenutku u toku dana konačno unesete hranu u organizam, teže će Vam biti da se zasitite. Izbegavanjem doručka usporavate svoj metabolizam, a nivo šećera u krvi će konstantno biti nestabilan. Za više informacija na ovu temu, pročitajte članak: “Preskakanje doručka: Šta dobijate i gubite time.”
Ako već želite da preskočite neki obrok u cilju gubljenja neželjenih kilograma, onda je idealno da to bude večera. Tada ste najmanje aktivni i nije Vam potrebna energija za obavljanje bilo kakvih poslova, kao što je to slučaj sa doručkom. Takođe, možete pročitati naš koristan članak: ” Zašto brza dijeta ne deluje: Kako smršati bez jo-jo efekta”.
- Pijte češće vodu umesto grickanja između obroka
Kada imate želju da posegnete za nekom namirnicom između obroka, popijte umesto toga čašu vode i primetićete kako osećaj gladi nestaje. Ne znam da li ste nekada pokušali, ali verujte mi da deluje.
Pijte vodu
Ljudi su se danas odvikli od konzumiranja obične, čiste vode. A jedino je ona u stanju da utoli ne samo žeđ, već i nezdravu želju za grickalicama. Jedino obična voda nema efekat nadražujućeg sredstva kao ostala pića, koja Vas dodatno podstiču da stalno nešto jedete ili pijete.
Sigurno ste primetili da nakon ispijenog soka, kafe ili alkoholnog pića, obično imate želju da unesete još nešto u svoj organizam. Ali, nakon ispijanja obične, hladne vode, čovek nema želju za uzimanjem bilo čega drugog.
Takođe, ljudski organizam se sastoji od 70% vode. Zbog toga je adekvatan unos ove tečnosti preko potreban za njegovo normalno funkcionisanje, naročito leti kada su visoke temperature. Bez hrane čovek može da preživi i nekoliko nedelja, a bez vode svega nekoliko dana.
Idealni dnevni unos vode za odraslog čoveka je oko 2l, a za decu oko 1l. Ona je neophodna za sve metaboličke procese u organizmu. Važna je za rad bubrega, učestvuje u procesu varenja, transportu i eliminaciji štetnih materija, apsorpciji samih materija, održavanju konstantne telesne temperature i termoregulacije organizma.
Ako je telo nenaviknuto da uzima vodu, salo se zadržava u predelu članaka, oko bedara i struka. Onog momenta kada počnete da unosite preporučenu količinu vode, te naslage će nestati i izgubićete na težini.
Takođe, važno je napomenuti da se voda, čajevi i sokovi uzimaju pre obroka, a voda najranije sat vremena posle obroka. Ovo je potrebno da bi želudac mogao da vari hranu.
Ukoliko se tečnost unosi u organizam za vreme obroka i sat vremena nakon obroka, razblažuju se i oslabljuju želudačni sokovi. Zato ni varenje ne može biti dobro, niti se mogu izvući hranljivi sastojci iz hrane, jer voda sve to spere.
Zaključak
Grickanje između obroka i neredovni obroci slabe Vaše organe za varenje. Zato je važno utvrditi okvirno vreme za uzimanje obroka, kao i njihov broj.
Poželjno je imati ne više od 3 obroka i voditi računa da doručak bude najobilniji obrok u toku dana. Ako želite da smršate, nemojte preskakati doručak, već umesto toga izostavite večeru i grickanje između obroka.
Takođe, važno je unositi što više obične, čiste vode u toku dana i njome zameniti nezdravu naviku jedenja između obroka.
Zanimljivo je primetiti da većina ljudi koja ima problem sa viškom kilograma uoravo preskače doručak i ne unosi dovoljnu količinu vode u svoj organizam. I pritom ima običaj da unosi manje, a češće količine hrane tokom čitavog dana.
Čak i da nemate problem sa kilažom, potrebno je rešiti se ovih nezdravih navika da biste sačuvali svoje zdravlje i produžili svoj životni vek.