Mitovi i istine o jajima

Jaja su i dobar izvor kolina, relativno “novo-otkrivenog” nutrijenta koji je važan kod kognitivnih funkcija, ali i u mentalnog zdravlja.

Jaja su jedna od najsvestranijih i najčešće konzumiranih namirnica životinjskog podrijetla u ljudskoj prehrani. Ne samo da su većini ljudi lako dostupna već su i izvrstan izvor hranjivih tvari iz niski sadržaj kalorija. U prehrani se mogu koristiti na bezbroj načina – samostalno ili kao namirnica složenog jela, pečeno, prženo, kuhano ili poširano. Budući da su tako široko rasprostranjena neminovno je da se o njihovoj kvaliteti, sastavu, načinu konzumacije i sigurnosti mogu pronaći brojne tvrdnje. Neke istinite, a neke baš i ne. Stoga je ovaj tekst idealna prilika da napokon rasvijetlimo stajalište znanosti oko nekih najčešćih tvrdnji o jajima.

Previše jaja povisuje kolesterol
Iako se unatrag par godina na jaja gleda u negativnom kontekstu kada govorimo o kolesterolu, novija istraživanja su pokazala da je prehrana bogata zasićenim masnoćama (hrana životinjskog podrijetla) ta koja može dovesti do povišenja kolesterola u organizmu, a ne toliko hrana koja je bogata kolesterolom, kao što su jaja.

Donedavno su preporuke za unos jaja iznosile “do 3 žumanjka tjedno” s obzirom na to da je žumanjak jajeta izvor kolesterola, međutim danas znamo da unos žumanjaka ne moramo toliko ograničavati, budući da ima više blagodati od negativnih utjecaja na organizam.

Jaja su najkvalitetniji izvor proteina
Kao što je već rečeno, jaja su jedno od najkvalitetnijih izvora proteina i često se kvaliteta druge hrana bogata proteinima uspoređuje s kokošjim jajetom. Jedan od razloga je svakako i činjenica da bjelanjak jajeta sadrži sve esencijalne aminokiseline (one koje naš organizam ne može sam proizvesti).

Na nutritivni sastav jaja utječe isključivo prehrana kokoši
Nutritivni sastav jaja različitih proizvođača može biti različit, ali smatra se kako je tome razlog isključivo prehrana kokoši nesilica. Tako će one koje se hrane hranom bogatom omega-3 masnim kiselinama davati jaja koji sadrže nešto više količine omega-3 masnih kiselina (iako i dalje nedovoljnih kako bi se takva jaja smatrala njihovim izvorom), ali organsko uzgojena jaja ili ona dobivena od kokoši koje su slobodno šetale, neće imati značajno različit nutritivni sastav.

Žuti žumanjak = domaća jaja?
Kod nas je uvriježeno mišljenje kako je žuća boja žumanjka kokošjeg jajeta indikator njegove svježine, kvalitete i “domaće proizvodnje”. Istina je da je boja žumanjka prvenstveno indikator prehrane kokoši nesilica. Tako će kokoši koje su se hranile kukuruzom imati žuću boju žumanjka, dok će one hranjene pšenicom dati žumanjak blijeđe boje. Često tzv. “domaća jaja” imaju žući žumanjak od onih industrijskih, ali to je u pravilu rezultat prehrane kokoši.

Salmonella u jajima rješava se termičkom obradom
Salmonella je bakterija koja se nalazi prvenstveno u sirovim jajima, ali u onima nedovoljno termički obrađenima. Najučinkovitiji način da se Salmonella u jajima “ubije” je da ih se termički obradi odnosno pasterizira na temperaturama višima od 70℃. Meko kuhana jaja ili jaja na oko kojima žumanjak ostane tekuć možda neće doseći tu temperaturu pa je stoga sigurnija opcija konzumirati tvrdo kuhana jaja, odnosno ona kojima žumanjak nije više tekuć, a na isto pripaziti i kod pripreme jaja na oko.

Jaja drugih ptica su kvalitetnija od kokošjih
Iako najčešće konzumiramo kokošja jaja u ljudskoj prehrani, nerijetko možemo naići i na jaja druge peradi poput pačjih, guščjih ili prepeličjih. Budući da su rjeđe rasprostranjena od kokošjih jaja, često je mišljenje kako su stoga i nutritivno kvalitetnija i skuplja međutim do nije slučaj za sve vrste.

Pečenjem na visokim temperaturama dolazi do značajnijeg gubitka hranjivih tvari jaja pa je bolja opcija jaja kuhati ili poširati.

Najviše hranjivih tvari sadrže guščja jaja koja su i najveća. Ona su ujedno i najveća i najveći izvor proteina od svih navedenih. Najmanja i najmanji izvor proteina i hranjivih tvari su prepeličja jaja dok su pačja jaja negdje u sredini, međutim nešto nutritivno kvalitetnija od kokošjih.

“Svako jutro jedno jaje organizmu snagu daje”

Usprkos tome što su vrlo kvalitetan izvor proteina, niske energetske vrijednosti, bogata hranjivim tvarima te ne doprinose značajno povišenju kolesterola u organizmu, ne možemo reći da je jaja preporučljivo konzumirati svaki dan. Kao uostalom niti bilo koju drugu namirnicu. Puno važnije je fokusirati se na raznovrsnost u prehrani pa tako na pojedine dane kokošja jaja zamijeniti eventualno jajima druge peradi ili još bolje drugim kvalitetnim izvorima proteina poput nemasnog crvenog mesa ili mesa peradi, grahorica, leguminoza, orašastih plodova i sjemenki.

Masti – zašto, kada i koje?

Iako masti nerijetko imaju negativnu konotaciju u prehranu, one su nam prijeko potrebne za normalno funkcioniranje organizma, pogotovo mozga.

Uz ugljikohidrate i proteine, masti su hranjiva tvar (tzv. makronutrijent) koji svakodnevno prehranom treba unositi u organizam.

Osiguravaju puno energije po jednom gramu unosa pa je stoga njihova konzumacija neophodna kako bi se dosegao dnevni preporučeni unos energije. Prehrambene masnoće se skladište u masnom tkivu organizma što nam omogućava da dulje vrijeme preživimo bez hrane u slučaju da do toga dođe.

Uloga masti u organizmu:
osiguravaju energiju
štite koštani sustav
sudjeluju u probavi, apsorpciji i transportu vitamina topivih u mastima (vitamini A, D, E i K)
čine skoro 60% mozga

U prehrani nalazimo masti u različitim oblicima, a one se razlikuju po sastavu i omjeru masnih kiselina:
mononezasićene masne kiseline
polinezasićene masne kiseline
zasićene masne kiseline
i gotovo sva hrana koja sadrži masti je kombinacija navedenih masnih kiselina – samo je stvar u tome koja vrsta prevladava.

Polinezasićene masne kiseline
Polinezasićene masne kiseline su one koje su neophodne ljudskom organizmu i koje bi bilo poželjno konzumirati što češće pa tako prehrambene preporuke preporučaju da barem 10% ukupnog unosa energije (što je za prosječnu odraslu osobu otprilike 220 kalorija) čine polinezasićene masne kiseline.

Omega 3 i 6 masne kiseline su polinezasićene masne kiseline i za održavanje zdravlja organizma važno je osigurati ravnotežu u njihovom unosu. Idealan omjer omega 3 : omega 6 bi bio 3-4:1, međutim u većine ljudi ono iznosi 15-16 : 1 što znači da bi u prehrani trebalo povećati unos omega 3 masnih kiselina, a smanjiti unos omega 6 masnih kiselina.

Hrana bogata omega 3 masnim kiselinama:
plava riba i riblja ulja
školjke i morske alge
orašasti plodovi i sjemenke
Hrana koja sadrži omega 6 masne kiseline:
perad
jaja
integralne žitarice
biljna ulja
Mononezasićene masne kiseline
Iako mononezasićene masne kiseline nisu esencijalne (prijeko potrebne organizmu) istraživanja su pokazala kako mogu izuzetno dobro djelovati na zdravlje srca i krvožilnog sustava. Stoga se preporuča povećati unos namirnica bogatih ovim masnim kiselinama poput maslinovog ulja, avokada i orašastih plodova.

Zasićene masne kiseline
Zasićene masne kiseline su u najvećoj mjeri nalaze u hrani životinjskog podrijetla pa često nutritivne preporuke idu u smjeru ograničavanje hrane i masti životinjskog podrijetla. Međutim i tu je situacija nešto kompleksnija nego što se čini. Zasićene masne kiseline se nadalje dijele po broju lanaca na kratko-, srednje- i dugolančane te ne djeluju sve jednako u organizmu.

Pa se tako pokazalo da one kratko- i srednjelančane ne djeluju tako loše na zdravlje srčano-krvožilnog sustava kao što se mislilo.

Masti životinjskog podrijetla – jesti ili ne?
S druge strane iako hrana životinjskog podrijetla zaista sadrži više zasićenih masnoća od većine hrane biljnog podrijetla međutim to ne znači da one u njoj prevladavaju.

Pa tako iako slanina sadrži otprilike 40% zasićenih masnoća, otprilike 50% čine mononezasićene masne kiseline (one iste kao iz maslinovog ulja koje mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti). Slično je i sa svinjskom masti – iako sadrži zasićene masti sadrži i one „dobre“, otprilike 60% mononezasićenih.

Koje masti konzumirati?
Kao i gotov sve u nutricionizmu, preporuke u unos hrane se svode na umjerenost, raznolikost i raznovrsnost.

Pa bi tako i preporuka za unos masti bila da se ne treba niti jedna vrsta masnoća ograničavati u organizmu, ali niti se ne bi prednost trebala davati nekoj vrsti hrane. Treba pokušati osigurati unos svih masnih kiselina raznovrsnom prehranom koja uključuje meso, ribu, jaja, žitarice, orašaste plodove, sjemenke, mlijeko i mliječne proizvode.

Nar – vitaminska bomba!

Da bi došao do aromatičnih crvenih „ćelija“ nara, čovek mora dobrano da se pomuči, ali, kako ističu nutricionisti, rezultat je pravo bogatstvo – zalogaji prepuni vlakana, vitamina, minerala…

Zajedno sa bobičastim voćem i mangom, nar se nalazi u grupi koju nutricionisti često nazivaju supervoće. Ne bez razloga.

Nar se može pohvaliti visokim sadržajem vitamina C, nekoliko vitamina B grupe i još nekoliko antioksidantnih materija, što organizmu redovnog konzumenta, između ostalog, donosi jak imunitet.

Takođe, oko četiri grama vlakana nalazi se u 100 grama ovog voća. Oni koji pojedu toliko crvenih bobica sa oštrim košpicama samo na taj način uneće 12 odsto dnevne preporučene doze vlaknastih materija.

Ljubitelji voća koje englesko govorno područje poredi sa granatom mogu da računaju i na minerale poput kalcijuma, kalijuma, bakra, mangana, zatim tu su i vitamin K, pantotenska kiselina, folati i još mnogo toga.

Nutritivnih razloga je dovoljno da se tokom narednih nedelja nar svakodnevno nalazi u tanjiru. I to, kako savetuju nutricionisti, što češće u svežem obliku, mada je prihvatljiv i u obliku sveže ceđenog soka.

Zdravi prilozi

Prženi krompir je bez sumnje omiljeni prilog mladih i starih i dobro ide uz sve vrste mesnih jela i ribe. Ali koliko god da je prženi krompir ukusan, uvršten je na listu najštetnijih namirnica.

Iz tog razloga, u narednim redovima ćemo vam ponuditi nekoliko ideja za priloge koji su ne samo ukusni kao pomfrit, već i zdravi.

Hladne sveže salate od povrća ili voća
Sve sezonsko je najkorisnije i najzdravije. Da li ćete praviti salatu od paradajza, krastavca, paprike ili tikvice, patlidžana itd., uopšte nije bitno. Ako mu ne dodate štetne sosove poput majoneza, imaćete divnu salatu koja takođe savršeno služi kao zdrav prilog.

Topao prilog od povrća na žaru ili na pari
Sa izuzetkom nekog povrća, koje se obično jede samo hladno (poput krastavaca, na primer), možete slobodno pustiti mašti na volju.

Dinastani grašak, šargarepa, kukuruz, brokoli, boranija, karfiol itd. bi bili izuzetno zdrav prilog, posebno ako im ne dodate ulje. A na roštilju su tikvice, paradajz, patlidžan i šta sve ne mnogo ukusnije. Ne zaboravimo na kolutove crnog luka, koji je jedan od najmoćnijih prirodnih antibiotika.

Salate/prilozi od kinoe, spelte, čie, ili heljde
Iako vam ove biljke i dalje mogu zvučati previše novo, ako malo kopate po internetu, otkrićete da su se vekovima koristile u kulinarske svrhe. Pretražujući na internetu određene recepte, saznaćete i o ogromnim koristima koje one imaju za ljudsko zdravlje, a ono što ćemo podeliti jeste da još uvek nema dokaza da su ove namirnice postale još jedan GMO proizvod, kao što su pšenica i kukuruz.

Humus
Kao što znamo, humus se pravi od leblebije, koja sadrži mnogo vrednih minerala, vitamina i vlakana. Osim na klasičan način, humus možete pripremiti i sa avokadom, pečenom crvenom paprikom ili čak graškom. Leblebija se ne preporučuje za konzumiranje samo osobama koje pate od gihta, jer sadrži mnogo purina koji izazivaju povećanje mokraćne kiseline.

Špargle
Mmmm, da li se sećate arome špargla na tiganju umotanih u slaninu? Sve dok su špargle prave, a slanina pravo meso, ovo bi bio divan zdrav prilog gotovo svakom glavnom jelu. Ovde ćemo ponovo dodati da je, kao i leblebija i špargla bogata purinima.

Pogledajte i neke ideje za:

  • prilog sa šargarepom;
  • prilog od brokolija.

Kako da dimite ribu u kućnim uslovima?

Ako volite dimljenu ribu, možete je pripremiti kod kuće i biće još ukusnija od one iz prodavnice. Pre nego što dimite ribu, treba da je usolite.

Na kilogram ribe se dodaje 100 grama soli, riba se pritisne težinom i ostavi da se hladi 16 sati u posudi koja ne oksidira i ne rđa. Pre soljenja, ribu je dobro očistiti od iznutrica. Krljušt se ne skida.

Nakon vađenja iz posude, riba se opere hladnom vodom i ostavi da se osuši, okači na provetrenom mestu nekoliko sati. Vlaga se mora ukloniti, inače će se riba teže dimiti.

Toplo dimljena riba se priprema zagrevanjem od 50 do 120 stepeni, a hladno dimljena se priprema na temperaturi od 20 do 40 stepeni.

Toplo dimljena riba ne traje dugo i treba je pojesti u roku od jednog do dva dana. Hladno dimljena riba može da se čuva nekoliko nedelja, ali ako se ostavi duže vreme, suši se i gubi ukus.

Za dimljenje ribe najbolje je koristiti neku vrstu limene kutije, pri čemu u donjem delu treba da imate žar, a u gornjem delu kutije treba da okačite ribu. Što je riba veća, to bi kutija trebala biti viša. Preko žara se stavlja folija koja se probuši, a preko nje se okači riba.

Kada riba postane zlatne boje i u nju lako uđe viljuška, već je dimljena. Dimljena riba dobija zlatnu boju, meso se lako odvaja od kože. Ako se riba raspada i sa nje teče masnoća, to znači da je temperatura bila previsoka ili ste preterali sa vremenom dimljenja.

Za hladno dimljenje u limenoj konzervi, riba se okači preko žara i čim ima dovoljno žara, izvadi se iz nje i konzerva se ostavi da se ohladi. Ovaj postupak se ponavlja nekoliko puta dok riba ne bude spremna.

Možete da dimite ribu i u rerni. Da biste to uradili, nakon što ste prethodno oprali posoljenu ribu i dovoljno je osušili, morate je staviti na rešetku.

Stavite je u gornji deo rerne. Uključite rernu na željenu temperaturu, ali samo donji deo treba da se zagreje. Na ovaj način ćete dobiti ukusnu dimljenu ribu.

Korisni saveti za uspešno pohovanje karfiola

Karfiol se naziva i cvjetača ili cvetni kupus. Uglavnom se uzgaja u Evropi i Americi, ali je poreklom iz istočnog Mediterana.

Karfiol je niskokalorična namirnica, glavna stvar u njoj je voda, oko 90 odsto, ali sadrži mnogo vitamina – grupe B, A, C, K, folnu kiselinu, selen i druge korisne hranljive materije. Odličan je za detoksikaciju, usporava starenje, deluje antioksidativno i antiinflamatorno. On je dobra hrana za decu sa astmom.

Ova čudesna biljna hrana može se jesti i sirova i kuvana. Kod nas se kulinarska mašta rasteže do te mere da se karfiol smatra sastojkom turšija. Zaista, kiseli karfiol je veoma ukusan, ali povrće može naći mesto u mnogim drugim predlozima, među kojima je i pohovani karfiol.

Pripremanje pohovanog karfiola izgleda veoma lako i efikasno. To se može uraditi u nekoliko koraka:

– povrće se izlomi na cvetove, opere i stavi u slanu vodu da se kuva 10-15 minuta, pa izvadi i ocedi. Takođe se karfiol može skuvati na pari;

– pola čaše piva se pomeša sa 2 jajeta, 4 kašike brašna i 1/2 kašičice soli i dobije se smesa za pohovanje;

– zagrejte ulje u dubokom tiganju, umočite cvetove karfiola u smesu za pohovanje i pržite do zlatne boje. Zatim ih stavite na papirni ubrus da upije masnoću u njemu.

Recept za pohovani karfiol je jednostavan za pripremu, ali postoje neke suptilnosti koje mogu da pokvare izgled i ukus jela. Prva važna stvar je očuvanje integriteta cvetova karfiola tokom kuvanja.

Ako se prekuvaju, jelo neće ispasti dobro, a ako se karfiol ne skuva ostaće tvrd i posle pohovanja će hrskati previše. Trenutak koji treba da ulovite je kada je povrće skoro kuvano.

Dobro je da karfiol ne sečete na cvetove pre kuvanja, već da ga ostavite celog i posle kuvanja izlomite, da se ne bi raspao.

Smesa za pohovanje takođe treba da bude dobro proporcionalna – jaje, brašno i pivo je čine vazdušastom.

Dodavanje bosiljka u mešavinu za pohovanje daje divan ukus gotovom jelu.

Za prilog uz ukusni pohovani karfiol, pogodni su sosevi, sve vrste svežih salata, povrće kuvano na pari, možda samo malo ceđenog limuna.

Pogledajte i neke ideje za:

  • zapečeno jelo od karfiola;
  • čorba od karfiola.

Brašno od lupine

Jedno od najpopularnijih novih vrsta brašana među potrošačima je brašno od lupine. Pravi se mlevenjem pasulja vučije, koji ima mnogo proteina i malo ugljenih hidrata.

Lupina, od koje se pravi brašno, je biljka iz porodice mahunarki koja raste na Mediteranu, ali i u Južnoj Americi. Seme, slično pasulju, se tradicionalno konzumira kao orašasti plod, ali se i melje u brašno.

Da bi se napravilo brašno od lupine, semenke se čiste da bi se uklonila tvrda ljuska i zatim se peku i tek nakon toga se fino melju. Ovako dobijate slatko brašno od lupine. Ne sadrži skrob, za razliku od mnogih drugih jestivih mahunarki, ali su proteini i vlakna karakteristična za pasulj takođe prisutni u brašnu od lupine.

Zdravstvene koristi ovog brašna su određene njegovim nutritivnim sastavom. Sadrži sledeće elemente u 100 grama brašna:

– 1400 kilokalorija;

– 7 grama masti, od kojih su 3 grama zasićene;

– 13 grama ugljenih hidrata, od čega su šećeri 3 grama;

– 32 grama vlakana;

 39 grama proteina;

– 0, 038 grama soli.

Zbog svog jedinstvenog, sastava makronutrijenata, odsustva skroba i glutena, brašno od lupine je nova zvezda u zdravoj ishrani. Ispitivanja su pokazala da nakon samo godinu dana upotrebe ovo brašno dovodi do značajnih poboljšanja brojnih zdravstvenih indikatora koji se odnose na bolesti srca i dijabetes.

Zbog vlakana koje sadrži ovo brašno je korisno za zdravlje creva, kao i za regulaciju težine, jer dugo zadržava osećaj sitosti. Vitamini grupe B, magnezijum, kalijum, kalcijum, gvožđe, cink i fosfor u sastavu ovog zrna imaju blagotvorno dejstvo na rad organa i sistema u telu.

Zrna lupina su slična kikirikiju, tako da brašno od lupine takođe treba izbegavati ako ste alergični na kikiriki. Ako imate osetljiv stomak i lošu apsorpciju hranljivih materija, takođe je dobro izbegavati lupinu.

Pošto brašno od lupine ima neutralan ukus, pogodno je za razne namene. Vazdušasto je i manje gusto od ostalih vrsta brašna bez glutena, tako da je dobra ideja za keto dijetu i vegetarijanske recepte.

U kulinarstvu može uspešno da zameni druge proizvode za zgušnjavanje supa i soseva, za dodavanje u šejkove i smutije, ili kao zamena za jaja u raznim pekarskim proizvodima. Tradicionalno, lupina se dodajte kao ukus fermentisanu hranu, peciva i soseve.

Monodijeta sa bundevom

Šta znači monodijeta? Najprostije rečeno to je ishrana jednom vrstom hrane jabukom na primer ili određenim tipom hranljivog proizvoda kao što je povrće.

Na taj način veoma brzo se skidaju kilogrami tako što se jede omiljena hrana, a ovo dijetu čini ne samo brzom, nego i jednostavnom i prijatnom za praćenje.

Nedostatak ovog režima ishrane je nedostatak raznovrsnosti hranljivih materija koje se nabavljuju iz različitih proizvoda, kao i to što dijeta ne može da se primenjuje duže vreme, zato što je moguće prezasićavanje nekim određenim vitaminom ili nikroelementom koji preovladava u toj hrani. Ipak kao mogućnost za brzo mršavljenje monodijeta je odličan izbor i zbog toga se primenjuju mnoge mogućnosti za sprovođenej ove dijete.

Za jesen jedan od najpogodnijih predloga je bundeva. Čineći je za nedelju dana glavnim akterom za stolom dobijamo sve korisne materije koje ona nudi – vitamine iz B kompleksa, C, A, beta karotin, konvertiran u vitamin A. Mikroelemente u bundevi predstavljaju kalijum, bakar, mangan, gvožđe, magnezijum, fosfor i možemo njima da obogatimo organizam.

Bundeva je hranljivi proizvod koji nudi mnogo mogućnosti za obradu i prema tome mnogo recepata za pripremu – pečena, kuvana, u krem supi, na pari, u salatama i drugom. Jesenja dijeta sa bundevom je stroga i ne koristi upotrebu napitaka kao što je kafa. Njena alternativa u dijeti je zeleni čaj bez zaslađivanja.

Prvog dana monodijete sa bundevom količina hrane je otprilike ½ kilograma kuvane bundeve podeljenje na 4 porcije za dan.

Drugog dana se predviđa 800 grama pečene bundeve takođe podeljene na 4 porcije.

Trećeg dana od bundeve može da se napravi krem supa sa krutonima za ručak, a od ostalog dela da se napravi salata. Neophodna količina bundeve je otprilike četvrtina kilograma, a za salatu je potrebno i 100 grama krompira, 100 grama cvekle i struk praziluka. Skuvana bundeva i krompiri se pomešaju sa dinstanim prazilukom i začine se maslinovim uljem i limunom. Salata je za tri unosa sa krem supom.

Četvrtok dana količina bundeve se već samnjuje do ½ kilograma bundeve koja se dili na pečenu i kuvanu u jednakim količinama.

petog dana se jede 300 grama bundeve do posle podne, a večera već uključuje jaje, paradajz i 50 grama sira.

Za 5 do 7 dana se skida 4 do 6 kilograma sa ovom monodijetom, ali ona može da se ponovi najranije nakon mesec dana.

Nordijska dijeta

Konačno su prošli praznici i iza nas su dani ispunjeni druženjem, ali i kaloričnom hranom, tortama i kolačima. Sigurno ste za ovo vreme nabacili koji kilogram, pa je sada idealno vreme da se vratite zdravijem režimu ishrane i povratite željenu kilažu. A u tome vam značajno može pomoći jedna od najpopularnijih dijeta, odnosno načina ishrane, u poslednje vreme – Nordijska dijeta.

Ova dijeta je idealna ako želite da izgubite višak kilograma, ali i ako želite da se zdravije hranite i tako pozitivno utičete na svoje psihičko i fizičko zdravlje. Nutricionisti smatraju da je ovaj način ishrane jedan od najzdravijih, jer se bazira na zdravim namirnicama i nikako nije restriktivan.

Šta je Nordijska dijeta?
Ova dijeta je stvorena kada su zdravstveni stručnjaci shvatili da zemlje u severnom delu Evrope imaju mnogo niži nivo gojaznosti, od Amerike. Pa se iz tog razloga ova dijeta bazira na tradicionalnoj kuhinji iz Finske, Danske, Švedske, Norveške i sa Islanda.

Jedna od olakšavajućih okolnosti je to što ova dijeta nije restriktivna, ne moraju da se broje kalorije i ne postoji ograničenje u korišćenju, ako želite možete se do kraja života ovako hraniti. Način ishrane je baziran na povrću, sezonskoj hrani, mršavim proteinima, kompleksnim ugljenim hidratima i zdravim mastima.

Takođe potrebno je da što više jedete zdravu i organsku hranu, izbacite prerađenu hranu sa aditivima i pripremate hranu kući.

Nordijska dijeta može vrlo lako da se primeni i kod nas jer se skoro svaki obrok planira oko zimskog povrća koje je trenutno u ponudi, kao što su kupus, kelj, prokelj i brokoli. Dodatak jelima uvek mogu biti jaja i riba. Takođe ono što je veliki plus ove dijete je to što se ishrana bazira na sezonskoj hrani, pa vam neće stvarati dodatni trošak.

Hrana i piće koje treba izbegavati:
• šećer
• sokovi puni šećera
• mesne prerađevine
• brza hrana
• hrana sa aditivima

Hrana koju možete jesti, ali retko:
• crveno meso

Hrana koju možete jesti u većim količinama:
• divljač
• jaja
• sir
• jogurt

Hrana koju možete da jedete:
• rečna riba i morski plodovi
• svo povrće
• svo voće
• orašasti plodovi i semenke
• ražani hleb
• brašna od celog zrna
• mlečni proizvodi sa niskim procentom masti
• sveži i suvi začini
• ulje od uljane repice

Primer trodnevnog jelovnika
Dan I
• Doručak: Kaša od ovsenih i raženih pahuljica sa brusnicama
• Ručak: Burgeri od cvekle sa svežom salatom
• Večera: Salata od krastavaca, zelene salate, ukiseljenje cvekle, sa kuvanim jajima, belim lukom i dimljenim lososom

Dan II
• Doručak: Mafini od raženog brašna sa brokolijem i golicom
• Ručak: Krem čorba od praziluka i spanaća
• Večera: Bakalar pečen u rerni sa prokeljom i brokolijem

Dan III
• Doručak: Sutlijaš sa cimetom
• Ručak: Pečena piletina sa grilovanim povrćem
• Večera: Krem čorba od krompira sa dimljenim lososom

Nordijska dijeta – PREDNOSTI
Uz pomoć ove dijete ćete moći da izgubite višak kilograma, ali i da održavate željenu kilažu.

Smanjuje rizik od mnogih hroničnih oboljenja i smanjuje krvni pritisak.

Normalizuje nivo holesterola u krvi i povoljno utiče na prevenciju dijabetesa tipa 2 i insulinsku rezistenciju.

Odličan je način da izbacite prerađenu i hranu punu aditiva iz svoje ishrane.

Nordijska dijeta – MANE
Ukoliko prestanete sa ovim načinom ishrane ili ga se ne budete pridržavali moguće je da će vam se kilogrami vratiti.

Ne postoje određene grupe ljudi kojima se ovakav način ishrane ne preporučuje. Naravno ukoliko ste alergični na neke od namirnica koje su preporučene u ovoj dijeti, njih treba izbaciti i zameniti sa odgovarajućim alternativama.

Kao i uvek, pre bilo kakvog započinjanja nove dijete ili menjanja celokupnog načina ishrane, obavezno se konsultujte sa svojim izabranim lekarom ili nutricionistom. Oni će najbolje znati da li je ovakav tip ishrane dobar za vaše zdravlje ili ne.

Izvor: https://yes2health.xyz

Dukanova dijeta

Pjer Dukan je francuski lekar i nutricionista koji je razvio „Dukanovu dijetu“ pre desetak godina. Ova dijeta je odmah postala popularna u francuskoj, a svetsku slavu je doživela sa izdavanjem dukanove knjige na engleskom jeziku.

Dukanova dijeta se bazira na unosu namirnica visoko proteinskog sastava, dok se strogo ograničavaju ugljeni hidrati u svim namirnicama. Dijeta se sastoji iz četiri faze, tokom kojih se teži uspostavljanju kombinovane ishrane.

Prva faza ili faza napada se sastoji iz agresivnog početka, koji rezultira brz gubitak kilograma, što jako motiviše na početku dijete. Dužina prve faze zavisi od količine kilograma koje želite da izgubite tokom cele dijete:

– da izgubite do 5kg, prva faza traje 2 dana,

– da izgubite 5 do 10kg, prva faza traje 3 dana,

– da izgubite do 18kg, prva faza traje 5 dana,

– da izgubite preko 18kg, prva faza traje minimum 7 dana do 10 najduže.

Tokom prve faze potrebno je piti što više vode!

Prva faza je visokoproteinska i dozvoljeno je jesti samo nemasna mesa kao što su teletina, junetina, divljač, piletina bez kožice, riba i morski plodovi… Smete jesti jaja i nemasne mlečne proizvode: jogurt, mladi sir…

Ne smete unositi masti i ugljene hidrate pa meso pripremajte na roštilju, u pećnici, u tiganju koji se ne lepi, kuvano…

Od dodataka smete koristiti biljne začine, crni i beli luk, peršun, sirće, so, senf, uglavnom sve začine ali umereno, veštački zasladjivač.

Napici: voda u što većoj količini, kafa, čaj i dijetalna soda pića ali ograničeno.

Druga faza je smenjivanje isključivo proteinskih dana sa danima u kojima dodajete i povrće koje ne sadrži skrob: krastavac, paradajiz, zelena salata, celer, kupus, spanać, paprika. Povrće možete jesti sveže, bareno, sa grila, iz supe ili kao prilog. Ova faza traje dok ne postignete željenu težinu. Tokom ove faze gubi se oko 1 kg nedeljno.

Treća faza predstavlja fazu održavanja željene kilaže. Nastavljate ishranu sa proteinima i povrćem koje ne sadrži skrob, ali polako uvodite jednom dnevno porciju voća i 2 kriške integralnog hleba. Jednom nedeljno dozvoljena je jedna porcija testenine ili pirinča.

Dozvoljen je jednom nedeljno „praznični obrok“ kada jedete šta želite, posle par nedelja možete imati dva „praznična obroka“ nedeljno.

Ova faza traje nekoliko nedelja, pa i do nekoliko meseci u zavisnosti koliko ste držali prethodne dve faze.

Četvrta faza je poslednja faza dijete, u toku koje postepeno uvodite sve namirnice koje volite, stim što poštujete pravila iz dijete. Ova faza traje dokle god želite da imate lepu liniju, a praktikuje se jedan dan nedeljno da bude proteinski dan kao iz prve faze.

Dukanova dijeta jeste delotvorna i možete računati da ćete izgubiti kilograme, ali čim se prestanete pridržavati četvrte faze kilogrami će se vratiti.