Da li znate sa kojom hranom možete ojačati imunitet?

Za snažan imunitet, potrebno je tokom cele godine paziti na način života uključujući prehranu, aktivnost te izloženost toksinima, stresu i vanjskim nepovoljnim čimbenicima.

Dolaskom zime sve više se počinje pričati o imunitetu i kako očuvati zdravlje u zimskim mesecima. Posebno ukoliko imamo vrtiću i školsku decu koja se kreću u kolektivu pa su stoga često bolesna.

U želji za brzim i kratkoročnim delovanjem na imunitet, neretko pribegavamo tzv. instant-rešenjima u obliku dodataka prehrani ili prirodnih preparata. Iako većina njih, ovisno o sastavu i izvor naravno, mogu biti sjajna podrška imunitetu, nije tajna kako se imunitet gradi od rođenja i tokom cele godine.

Prehrana i imunitet

Prehrana je slobodno možemo reći glavna stavka u izgradnji imuniteta. Tokom detinjstva i odrasle dobi, ono što konzumiramo uvelike utiče na način kako će se naše telo ponašati i braniti protiv bolesti.

Iako kada govorimo o prehrani uvek govorimo o raznovrsnosti, uravnoteženosti i umerenosti, za podržanje imuniteta je također bitno konzumirati hranu koja je što manje prerađena. Na taj način možemo osigurati da zaista maksimalan broj hranjivih tvari iz hrane dospe u organizam i preuzme svoje funkcije koje će doprineti jačem imunitetu i snažnijem organizmu.

Hranjive tvari za očuvanje imuniteta:

Vitamin C: jedan od najjačih antioksidanasa u obrani organizma od bolesti (agrumi)
Vitamin E: uz vitamin C snažan antioksidans za jačanje imunološkog sustava (orašasti plodovi, biljna ulja)
Železo: prenosi kisik u organizmu te sudeluje u obrani protiv infekcija (meso, tamnozeleno povrće)
Cink: snažan antioksidans koji štiti stanice od delovanje vanjskih neželjenih uzročnika (meso, tamnozeleno povrće)
Lecitin: izvor vitamina B skupine te može delovati u sprječavanju osećaja umora (jaja, avokado, grahorice)

Koju hranu odabrati za podržati imunitet?

Osim što je važno konzumirati što manje prerađenu hranu, u odabiru hrane uvijek je poželjno gledati onu koja je sezonska i sveža. Tu se posebice misli na voće i povrće koje ima svoju sezonalnost i to trebamo poštivati. Cele godine.

Voće

Obzirom da većina ipak više pažnje prehrani i imunitetu pridaje u zimskim mjesecima, priroda je tu zaista učinila svoje pa tako s krajem jeseni i početkom zime u vrhunac sezone dolaze agrumi koji su izuzetno bogati vitaminom C.

Povrće

Od povrća, s dolaskom jesenskog/zimskog vremena naglasak je tamnozelenom povrću kao i povrću iz porodica bundeva.

Postoji li raspored konzumiranja hrane u svrhu očuvanja imuniteta?

U principu ne postoji točan raspored konzumiranja namirnica. Svaki organizam je jedinstven i nekome će odgovarati jedno, dok će nekome drugome odgovarati drugo.

Ono što je načelno pravilo je da se voće i povrće probavlja puno brže nego žitarice, meso i mliječni proizvodi te ih je stoga preporučljivo konzumirati pre nego hranu koja se probavlja dulje.

Umesto lekova voće i povrće

U moru raznih bolesti, kroz poslednjih par vekova, farmaceutska industrija je jako napredovala. Rafovi u apotekama su svako malo bogatiji za poneki novi lek protiv glavobolje, gripa ili virusa. I u najvećem broju slučajeva, kada se razbolimo, odlazimo u nabavku raznih tableta i pilula kako bi nam kroz par dana bilo bolje. Ali, da li možda imamo neku korisniju opciju?

Znamo koliko zapravo neki lekovi mogu biti štetni, za mnoge smo tek nakon godina i godina konzumiranja saznali njihovu štetnost. Pa, koliko nam onda pomažu, a koliko odmažu? Kako bi bilo da sve te farmaceutske produkte zamenimo prirodnom alternativom?

Ono što moramo znati je da je uvek bolje sprečiti, nego lečiti i da u tome priroda igra fantastičnu ulogu. Sve ono što ona može da nam ponudi nam može u određenom trenutku pomoći, sprečiti razvoj bolesti i učiniti organizam ponovo zdravim i vitalnim.

Važno je da znamo koje je to povrće i voće kroz koje ćemo u telo uneti veliku količinu nutritivno korisnih elemenata i da se potrudimo da upravo to voće i povrće konzumiramo što češće. Na taj način ćemo preduprediti nastanak i razvoj bolesti na najprirodniji moguć način, bez potrebe za farmaceutskim terapijama i suplementima u ishrani.

Spanać
Spanać je, kao što su i naše bake znale, zaista supernamirnica. Sadrži veliku količinu gvožđa i vitamina, minerala i vlakana. Takođe je bogat antioksidantima koje štite ćelije organizma od štetnih uticaja. Spanać možete konzumirati sirov, u vidu sveže pripremljenog šejka ili ga možete obariti uz kombinaciju nekih drugih namirnica po vašem izboru – u svakom slučaju bi ga trebalo jesti što češće. Uspomoć idealnog nivoa gvožđa u organizmu, telu imuni sistem postaje jači, lakše se bori protiv infekcija i bakterija i manja je verovatnoća da se razvije bolest.

Borovnice
Maleno bobičasto voće sa neverovatnom snagom – tako bismo mogli opisati ovu sjajnu biljku. Borovnica pomaže u radu mozga, sprečava razvoj kancerogenih ćelija, dobra je za vid, srce i može smanjiti ili održati nivo šećera u krvi, pomaže kod zatvora i zdravlja kostiju. Dovoljno je samo pola šoljice ove ukusne voćke na dan da predupredite razne bolesti.

Limun
Ovo južno voće se preporučuje gotovo uvek kada se borimo sa prehladom i gripom. Obzirom na to da je veoma bogat vitaminom C, ima antiupalna svojstva, podiže imunitet, smanjuje rizik od nastanka kancera i srčanog udara, odličan je za bubrege, sinuse, a takođe i za čistoću kože. Potrudite se da svakoga dana popijete barem jednu limunadu, najbolje bi bilo sa toplom vodom, koja pojačava blagotvorne efekte limuna, i ujutru na prazan stomak.

Jabuka i smuti
Ova voćka je široko rasprostranjena u našim predelima i odvajkada se koristi kao saveznik dobrog zdravlja. Jabuke su fantastičan borac protiv dijabetesa jer regulišu nivo šećera u krvi, a samim tim i mnoge druge procese u organizmu. Jabuke smanjuju holesterol, pomažu dobrom radu srca i jačaju ga, što za rezultat ima zdrav krvotok i zdravo telo. Crvene, zelene, žute – koje god volite – odaberite svakoga dana po jednu ovu voćku i uživajte u njenim blagotvornim efektima na ceo organizam.

Šargarepa
Šargarepa je povrće koje je bogato beta karotenom, pa se najčešće vezuje za dobar vid, ali ono što je još velika prednost šargarepe, a što mnogi od nas ne znaju, jeste da podstiče fizički razvoj kod dece, jača kosti i povećava otpornost na infekcije. Takođe, čisti jetru, blagotvorno deluje na kožu, kosu i nokte i otklanja višak kiseline u želucu. Možete je konzumirati svežu u ceđenom soku, u vidu salate ili obarenu, a takođe je možete koristiti u vidu maski za lepšu kožu lica.

Beli luk
Beli luk ima velika antiupalna i antikancerogena svojstva. On jača imunitet, podstiče proizvodnju antitela u organizmu, ubija ćelije raka i sprečava mogućnost njegove pojave, odličan je za kardiovaskularno zdravlje i otklanja umor, napetost i popravlja raspoloženje. Odličan je protiv crevnih parazita pa je sjajan saveznik u prevenciji tumora debelog creva. Beli luk usporava proces starenja i može pomoći kod mnogih hroničnih bolesti. Konzumirajte ga svežeg, kao dodatak jelima svakoga dana i brzo ćete osetiti njegove fantastične efekte.

Paprika
Paprika sadrži ogromnu količinu vitamina C i A, štiti od štetnih zraka sunca, štiti od raka prostate, podiže imunitet, poboljšava vid. Zbog niskog broja kalorija, a visokog udela vitamina i minerala, paprika takođe može biti odličan saveznik u borbi protiv viška kilograma. U bilo kom obliku da je konzumirate, izuzetno je zdrava i korisna namirnica.

Svako voće i povrće može da vam pruži predivne nutrijente kojima će se vaše telo jako obradovati. Ako do sada niste, povedite računa o svojoj ishrani. Mi jesmo ono što jedemo, i svaka boljka koja nas zadesi je rezultat deficita neke određene namirnice, odnosno određenog vitamina ili minerala. Pa, ako već možete da izbegnete farmaceutske lekove, zašto to ne biste učinili? Počnite od danas. Istražujte, kombinujte, trudite se da jedete zdrave namirnice bogate hranljivim sastojcima, a vaše telo će vam biti veoma zahvalno – i možete zaboraviti na apoteku.

Autor: Andrea Janković

Izvor: cakeiteasy.rs

Minerali i naše telo

Svi smo mi čuli da je neophodno da našem telu obezbedimo dovoljne količine vitamina i minerala, ali veoma mali broj nas to razume na pravi način. I ako su vitamini i minerali veoma različiti, telo ih mora imati i vitamine i minerale u dovoljnim količinama. Jedna očigledna razlika je da vitamini, zato što oni sadrže ugljenik, su to organske supstance. Minerali ne sadrže ugljenik i zato su to neorganske supstance.

U telu, vitamini i minerali igraju veoma važne funkcije. Ali i ako telo može da nastavi sa funkcionisanjem bez dovoljnog unošenja nekih vitamina, nedostatak minerala može dovesti do smrti. Danas mnogi nisu svesni koliko su minerali važni za telo.

Neke od uloga minerala

Da bi se hemoglobin našao u crvenim krvnim zrncima, telu je neophodno je gvožđe. Kako bi se izgradili jaki zubi i kosti, telu je potreban kalcijum. Kalcijum takođe igra veoma važnu ulogu za pravilan rad bubrega, mišića i nerava. Bez adekvatne količine joda, tiroidna (štitna) žlezda ne može obavljati njen najvažniji zadatak, a to je da proizvodi energiju. Mangan, selen i cink su antioksidansi i neke od njihovih funkcija su da pomognu zarastanje rana, da se skeletni sistem razvije pravilno, i štite ćelijsku membranu. Hrom pomaže da arterije ostanu čiste.

Minerali koji su potrebni organizmu se mogu podeliti na dve kategorije. Te dve katagorije su: makroelementi i mikroelementi. Razlika između ove dve kategorije je u tome koliko je telu neophodno. Telu je neophodno najmanje 100 miligrama na dan makroelemenata da bi funkcionisalo normalno. Što se tiče mikroelemenata, telu je neophodno manje od 100 miligrama na dan za normalno funkcionisanje.

U makroelemente spadaju: Kalcijum, Fosfor, Magnezijum, Natrijum, Kalijum, Sumpor i Hlor.
U mikroelemente spadaju: Hrom, Bakar, Fluor, Jod, Gvožđe, Molibden, Selen, Cink.

Izvori minerala

Minerali potiču iz zemlje koja pokriva površinu planete. Mi ne jedemo prljavštinu i stene, ali mi unosimo neophodne minerale kroz hranu koju jedemo. Kako je to moguće? Minerali uglavnom dolaze u naše telo preko namirnica koje konzumiramo. Voće, povrće, živinsko meso, mlečni proizvodi, žitarice, mahunarke – ove i druge namirnice su primarni izvor minerala koji su nephodni da bi telo funkcionisalo normalno.

Ljudi koji jedu uglavnom procesuiranu hranu i imaju nutricionistički neizbalansiranu ishranu uglavnom često pate od bolesti koje se mogu pripisati nedostatku vitamina i minerala.

Mnogo rasprava se vodi oko uzimanja dodataka minerala u ishrani. Idealno bi bilo da ljudi unesu dovoljnu količinu minerala kroz namirnice koje jedu, kao i kod nekih vitamina, unošenje prekomerne količine minerala može imati i štetne efekte.

Minerali se koriste i za pravljenje automobila, zgrada, šerpi i mnogih drugih dugotrajnih proizoda. Ali najvažniji za ljude su minerali koji su neophodni da bi se napravilo i održalo jako telo sposobno da funkcioniše kako je i osmišljeno.

Izvor: recepti.com