Kefir je tibetanska pečurka koja uzrokuje fermentaciju u mleku. Ona mu daje specifičan ukus koji se sviđa svima, ali najviše obožavateljima joguta. Osim toga, puni ga nizom prednosti za čoveka.
Naziv kefir još se odnosi na fermentisani mlečni napitak koji potiče iz turskog, mongolskog i tibetanskog naroda koji nastanjuje centralnu Aziju. U poslednje vreme je obnovljeno interesovanje za njega, zahvaljujući novim istraživanjima i otkrivenim koristima.
Dobija se lako – nakon koagulacije kravljeg, kozjeg ili ovčijeg mleka uz pomoć kefirnih zrna ili takozvane kefir pečurke. Jedinstvena kombinacija kvasca, korisnih bakterija, proteina, šećera i lipida nalazi se u ovim zrnima kefira. Oni se ne prave tek tako – kefirna zrnca se dobijaju iz drugog ljubitelja kefira.
U procesu fermentacije u mleku zrna kefira se uvećavaju i samorazmnožavaju. Čak i najmanji od njih se udvostruče za nedelju dana. Bele su boje ili krem boje, u većini slučajeva veličine oraha. Najmanji su veličine zrna pirinča. U proseku zrna kefira su veličine oraha bez ljuske dovoljna za 200 ml mleka.
Da biste napravili kefir, potrebno je na prvom mestu da nabavite zrna kefira. Kod nas je to gotovo nemoguće, zbog čega ih morate naručiti preko interneta.
Kada dobijete zrna kefira, stavite ih u teglu napunjenu skoro do vrha mlekom. Zatvorite teglu tako da vazduh ne može da uđe. Stavite je na mesto skriveno od direktne sunčeve svetlosti na sobnoj temperaturi od 18-28 stepeni.
Nakon 1-2 dana, tegla se vadi i njen sadržaj se filtrira kroz grub i nemetalnu cediljku. I – gotovo. Odavde već možete menjati odnos kefir-mleko – od 1:15 do 1:5. Svaki odnos donosi drugačiji ukus, kao i različite vrste mleka. Da bi se u potpunosti fermentisao, kefiru je potrebno neko vreme da se navikne na okruženje. Napitak je najbolji nakon što odstoji nekoliko dana u frižideru.
Prilikom pravljenja kefira treba da pratite nekoliko saveta. Koristite hladno sveže mleko da ne biste oštetili pečurkicu i perite ga samo hladnom vodom. Prvo sipajte mleko, a zatim stavite pečurku u posudu.
Možete i da ne procedite dobijeni kefir. Za taj cilj izvadite pečurku plastičnom ili drvenom kašikom i konzumirajte tako dobijenu smesu. Ako je pečurka postala sluzava, dobro je operite hladnom vodom ili je osušite i reaktivirajte.
Dobijeni napitak se uzima 20 dana, nakon čega sledi odmor od 10 dana, posle ponovo 20 dana. U malim dozama može da se uzima svakog dana. Prilikom specijalizovanog lečenja tibetanskom pečurkom nije poželjno da se konzumira alkohol.