Organska svojstva svih vrsta vitamina ih čine nezamenljivima u kvalitetnoj ishrani čoveka. Organizam čoveka ne proizvodi i ne sintetiše vitamine, pa je od velike važnosti znati kako snabdeti organizam i dostaviti mu potrebne vitamine. Vitamin B kompleks u sebi sadrži sve vitamine ove grupe u optimalnim količinama. Danas na tržištu postoji veliki broj proizvoda koji omogućavaju dugotrajnu absorpciju, što je od velikog značaja za vitamine koji se rastvaraju u vodi. Na taj način oni se ne eliminišu brzo iz organizma i dostupni su kada postoji potreba za njima.
Vitamin B kompleks je veoma važan za ljude koji imaju problema sa opadanjem kose, peruti, retkom kosom, sa kožom koja je suva i koja se peruta, ali i sa noktima koji se listaju i nemaju nikakav sjaj. Unošenje vitamina B kompleksa rešiće ovakve probleme na mnogo bolji način nego što bi to moglo korišćenje raznih šampona, balzama i maski. Ukratko, za probleme ove vrste vitamini B kompleksa su nezamenljivi. Sastav vitamina B kompleksa je proučen od strane najboljih specijalista.Vitamin B kompleksa se preporučuje ljudima koji su pod stresom, upravo zbog svog antistresnog dejstva, a posebno je dobar za sportiste. Takođe je dobra dopuna ishrani kod osoba koje pate od psihičkih oboljenja, kao i od alergija. U grupu vitamina B kompleksa spadaju veoma značajni vitamini za zdravlje čoveka.
U grupu B vitamina spadaju:
Vitamin B1 (Tiamin) – ima važnu ulogu u razgradnji uglenjih hidrata i neophodan je za funkcionisanje mišićnog i nervnog sistema. Prirodni izvori ovog vitamina su žitarice i kvasac. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje bolest beri – beri. Smatra se intelektualnim vitaminom, budući da potpomaže rad centralnog nervnog sistema i poboljšava intelektualne sposobnosti. Vitamin B1 ima diuretička svojstva. Posebno je nepohodan osobama koje konzumiraju šećer u velikim količinama, ali i kod onih koji su pod stresom i kod onih koji su fizički veoma aktivni. On održava tonus glatkih mišića.
Vitamin B2 (Riboflavin) – Ima važnu ulogu u asimilaciji gvožđa ( sinteza hemoglobina), proteina, u razgradnji uglenjih hidrata i masti. Poboljšava vid (povećava osetljivost… ) i potpomaže rast. Nedostatak ovog vitamina može dovesti do usporenog rasta i oboljenja dermatološkog tipa. Varenje proteina se usporava ako u organizmu nema dovoljnih količina vitamina B2. Za sportiste je od velikog značaja stalna konzumacija vitamina B2, jer je on i više nego potreban u stresnim situacijama i za vreme treniranja. U namirnicama se obično može naći zajedno sa vitaminom B1.
Vitamin B3 (Niacinamid, amid nikotinske kiseline, PP faktor) – ima važnu ulogu u biološkoj oksidaciji, proizvodnji energije, kao i u metabolizmu i sintezi masti i ugljenih hidrata. Neophodan je za normalno funkcionisanje organa za varenje, nervni sistem, kožu, kao i u sintezi nekih hormona (testosteron, insulin, estrogen). Pomaže kod lečenja, ali i sprečavanja napada migrene. Poboljšava cirkulaciju i smanjuje povišeni krvni pritisak, kao i nivo holesterola i triglicerida u krvi. Ublažava bolove koji su posledica čira na želucu i ublažava neprijatan zadah iz usta.
Vitamin B4 (Holin) – Sintetiše se u organizmu, ali ne u dovoljnim količinama. Zajedno sa inozitolom (a oba su komponente lecitina) olakšava varenje masnih kiselina, čuva jetru od masne degeneracije i sprečava da se holesterol lepi za zidove arterija. Potpomaže proces detoksikacije tako što doprinosi eliminaciji štetnih materija iz organizma, koje se mogu nakupiti tokom terapije lekovima. Funkcije mozga i pamćenje mogu oslabiti usled nedostatka ovog vitamina.
Vitamin B5 (Pantontenska kiselina, kalcijum pantontenat) – Važan je za metabolizam i transformaciju masti i ugljenih hidrata. Učestvuje u velikom broju enzimskih rekacija, pomaže izgradnju epitela i utiče na rast kose i njenu boju. Od posebnog značaja je za rad nadbubrežnih žlezda.
Vitamin B6 (Piridoksin) – Na razne načine utiče na naš organizam. Važan je element mnogih enzima koji učestvuju u razgradnji aminokiselina, esencijalnih masih kiselina i gvožđa. Može se naći u kvascu, mesu i džigerici. Neophodan je u formiranju crvenih krvnih zrnaca i antitela. Njegova glavna uloga jeste transformacija aminokiselina. U situacijama kada je povećan unos proteina i kod stanja fizičkog napora, potreba za ovim vitaminom naglo raste. Iz tog razloga sportistima je ovaj vitamin u velikim količinama i više nego potreban. Nedostatak vitamina B6 otežava regeneraciju mišićnih vlakana. Prema nekim istraživanjima povećan unos ovog vitamina pre menstruacije olakšava predmenstrualne simptome i bolove. Veoma je važan za formiranje vitamina B12 i prirodan je diuretik.
Vitamin B7 (Biotin) – Nalazi se u mnogim enzimima koji uestvuju u metaboličkim procesima proteina, ugljenih hidrata i masti. Održava kožu zdravom i ublažava bolove u mišićima. Čuva kosu od prevremenog sedenja i pozitivno deluje u lečenju opadanja kose. Posebnu potrebu za ovim vitaminom imaju sportisti. Avidin koji se nalazi u živom jajetu sprečava njegovu prijem u crevima.
Vitamin B8 (Inozitol) – Veoma važan za rast kose, kao i za sprečavanje pojave arteroskleroze. Zajedno sa holinom učestvuje u razgradnji masti, pa ubrzava njihovo sagorevanje i iz tog razloga nosi naziv lipotropna supstanca. Ima važnu ulogu u prenošenju nervno – mišićnih implusa. Slično kao i holin, hrani ćelije mozga i ima umirujuće dejstvo.
Folna kiselina – Zajedno sa drugim vitaminima B kompleksa, ona pomaže u formiranju crvenih krvnih zrnaca i poboljšava prijem gvožđa. Takođe poboljšava metabolizam nekih aminokiselina, kao i sintezu nukleinskih kiselina. Koristi se kod lečenja anemije. Prema nekim istraživanjima nedostatak folne kiseline u periodu tudnoće može dovesti do urođenih defekata (kao što je otvoren kičmeno – moždani kanal – spina bifida). Nedavno su doktori iz Alabame otkrili da se folna kiselina može koristiti kao profilaktično sredstvo u sprečavanju raka materice.
Vitamin B10 (Paraaminobenzoninska kiselina) – učestvuje u prijemu gvožđa i izgradnji eritrocita. Doprinosi lakšoj sintezi folne kiseline i absorpciji pantnenonske kiseline. Usled nedostatka ovog vitamina kosa može prevremeno posedeti, a i mogu se pojaviti kožni ekcemi.
Vitamin B12 (Ciankobalmin) – Poslednji u nizu vitamina B kompleksa. Ima važnu ulogu u procesu sinteze belančevina, razgradnji ugljenih hidrata i masti, kao i u formiranju eritrocita. Potpomaže rast, poboljšava apetit, povećava težinu i koristi se u lečenju anemije. Ima ga u jetri i njenim ekstraktima. Vitamin B12 ojačava nervni sistem, balansira stanja psihičke napetosti, poboljšava koncentraciju i pamćenje, kao i stabilnost nervnog sistema. On uvek deluje udruženo sa vitaminom B6, tj. samo u njegovom prisustvu.
