Alergija na pšenicu je često sretana alergija na hranu. Alergija na pšenicu se mnanifestuje obično nekoliko sekundai ili minuta nakon obroka.

Kod alergije na pšenicu imunološki sistem reaguje na proteine u pšenici.

Faktori rizica za razvoj alergije na pšenicu su:

– naslednost – ako jedan ili oba vaša roditelja imaju alergiju na pšenicu ili drugu alergiju, kao atopijska kijavica, onda ste bi skloni toj alergiji;

– uzrast – najrizičnije da dobiju aletgiju na pšenicu su bebe i mala deca. To je zbog toga što njihovi imunološki i sistem organa za varenje nisu dorazvijeni. Veliki deo dece preraste ovu alergiju do otprilike šesnaeste godine.

Simptomi alergije na pšenicu su – glavobolja, zapušen nos, otežano disanje, grčevi, mučnina, povraćanje, dijareja, koprivljača, naduvena koža, svrab u ustima ili grlu ili anafilaksa.

Anafilaksa predstavlja po život opasnu reakciju imunološkog sistema na pšenicu. Sa svoje strane anafilaksija može da uzrokuje – bledu boju kože, nesvesticu, bolove ili stezanje u grudnom košu, stezanje ili otok u grlu.

Kod anafilaktičkog šoka treba što pre da potražite medicinsku pomoć. To je stanje kod kog veoma brzo mora da se reaguje i postoji velika opasnost za ljudski život.

Lečenje alergije na pšenicu

Osnovno sredstvo da se izbegne alergijska reakcija ili poboljša stanje kod alergijske rekacije na pšenicu je njeno izbegavanje.

Izbegavanje konzumacije pšenice je dosta teško. Pšenica se nalazi u mnoštvu namirnica, čak i u onima za koje se smatra da je ne sadrže.

Hrana koja može da sadrži proteine iz pšenice je – keks, torte, kiflice, hleb, žitarice, prezle, kuskus, griz, skrob, kreker, soja sos, mlečni proizvodi, proizvodi od testa, želatin, biljna smola i drugo.

U nekim slučajevima neophodno je korišćenje lekova kod dobijanja alergijske reakcije na pšenicu. Ljudi koji imaju alergiju na pšenicu, treba da paze sa konzumacijom ovsa, raži i ječma.