Po svojoj suštini proteinska glad je vrsta dijete koja je za mnoge ljude brža i jednostavnija. Ovo shvatanje ovog tipa dijete je tako zato što nije potrebno da se ograničava količina hrane, već vrste hrane koju uzimamo.

Ovo nije sasvim tako. Proteinska glad ili proteinska dijeta je teška tokom prvih četiri do šest dana (u zavisnosti od navika u ishrani onog koji je primenjuje), zato što dijeta uključuje gladovanje upravo tokom ovih dana. Cilj ovog gladovanja je da se telo prillagodi trenutnom režimu.

Hrana koju treba da izbacimo tokom ovog perioda gladovanja su:

• kobasice;
• meso i riba;
• mleko i mlečni proizvodi;
• pavlaka (svake vrste) i sitni sir.

Osnovna ideja je da organizam počne da unosi proteine koji da budu nabavljeni iz biljnih kultura, a ne iz životinjskih proizvoda. Za razliku od životinjskih proizvoda koji opterećuju bubrege i jetru, biljni proteini nežno deluju na organizam. Pod biljnim proteinima podrazumevamo:

• mahunarke i kulture;
• žitarice;
• soju i alge;
• semenke i orašaste plodove.

Soja je dozvoljena za vreme proteinske gladi
Sa druge strane, kod nekih ljudi može da postoji proteinski deficit koji može da bude uzrokovan kako proteinskom glađu, tako i kod nedostatka dijeta ili režima ishrane. Možete da saznate da li imate proteinski deficite ukoliko imate neki od sledećih simptoma:

• bolove u želucu i crevima;
• mučninu ili dijareju;
• oticanje udova;
• sporo zarastanje rana ili opadanje kose;
• brz gubitak težine (u odsustvu dijete);
• slabljenja imunološkog sistema.

U svakom slučaju nedostatak belančevina (proteina), kao i bilo kojih drugih materija životnog značaja, se pretvara u problem na koji naš mozak reaguje slanjem različitih signala. Na ove signale treba da se obrati pažnja i da se preduzmu mere za rešavanje probelma.

Proteini, dobijeni iz biljnih proizvoda, siromašniji su belančevinama u odnosu na meso što znači da mi svoj organizam lišavamo materija koje su mu važne (na osnovu količine proteina u životinjskim i biljnim proizvodima).

Prilikom odabira dijete bilo kakve vrste, poželjno je da se obrati ozbiljna pažnja na oboljenja, ukoliko ih ima, kao i na potrebe organizma kako ne bi došlo do neprijatnih situacija. Najbolja varijanta jeste konsultacija sa profesionalcem, nutricionistom koji će vas usmeriti na dijetu koja vama najviše odgovara.

Izvor: bonapeti.rs