Hrana za čišćenje masnoća

Masnoće koje se gomilaju u telu, posebno u oblasti struka, stomaka i butina, brinu svakog čoveka koji teži dobrom izgledu, kao i svakome ko je zabrinut za svoje zdravlje.

Gubitak viška kilograma nakupljenih u obliku sala vrši se putem vežbanja i pravilnom ishranom za mršavljenje i to je jasno svakom čoveku.

Međutim, koja je ishrana dobra za uklanjanje masti?

U ogromnoj raznovrsnosti predloga u tom smeru nije se teško zbuniti. Pre svega, režim ishrane zasnovan na principima gladovanja je nepoželjan, zato što je neefikasan i često opasan po zdravlje.

Potrebna je izbalansirana ishrana sa normalnom količinom hrane. Visok unos proteina na račun masti telu će dati neophodnu energiju za život i u isto vreme će zaustaviti taloženje još jedne doze masti u potkožnim naslagama.

Jelovnik stvoren na osnovu raznovrsnosti povrća i voća, kao i voćnih sokova, obezbeđuje dobar metabolizam sa njegovim potrebnim vitaminima i mineralima. Dovoljne količine vode i aktivno kretanje su dodatak koji nema potrebe spominjati.

Evo koje su osnovne namirnice na kojima može da se izgradi jedna dijeta za uklanjanje masti​​, a način raspoređivanja hrane i veličina porcija su pitanje lične procene.

Avokado

Mononezasićene masti i omega-3 masne kiseline u voću podržavaju srce i regulišu krvni pritisak. Ovo je jedna od namirnica koje su najbogatije proteinom – 3 grama proteina i 18 aminokiselina.

Kinoa

Semenčice kinoe će dati potrebne materije – vitamine, minerale, vlakne, potrebna telu, kao i proteine. Aminokiselina leucitin je dodatan bonus iz proizvoda.

Prokelj

Kuvani prokelj nije najprijatnija hrana, ali u varijanti pečenog je veoma dobar izbor za jelovnik za mršavljenje. Male glavice kupusa su veoma bogate proteinima – 3 grama proteina u 150 grama povrća.

Đumbir

Ovaj začin je više poznat kao lek kod stomačnih problema, ali mogućnosti ovog malog korena su veće. On zasićuje kada se uzima sa hranom, a osim toga, sagoreva više kalorija. Osim toga, ublažava upalu mišića i upalne procese.

Sok od cvekle

Cvekla je superhran aza jetru. Ima mnogo antioksidanasa i uzima se najbolje kao sok. Povećava nivoe azota u telu, a on širi krvne sudove, protok krvi u telu se ubrzava. Ovo dovodi do protoka više materija do mišića i vlakana.

Losos

Omega-3 masne kiseline, vitamini – A i grupa B, kao i proteini, su aduti ove ukusne namirnice. Vitamin D i triptofan koji se pretvara u serotonin, su suplementi koji lososa čine dobrim izborom u takvom jelovniku.

Borovnice

Ovo voće je jak antioksidans koji pomaže u oporavljanju mišića, uništava slobodne radikale.

Kefir

Ne mnogo tražen napitak, ali ipak veoma dobar za crevni trakt. Proteina ima u dobroj količini u kefiru i sa njim se prave proteinski šejkovi.

Pasulj

Veoma dobar biljni izvor proteina je ova toliko poznata mahunarka, ali takođe je korisna za regulisanje šećera u krvi i nivoa holesterola u krvi.

A vi ne propustite da probate ovaj detoks napitak za mršavljenje ili naše najukusnije recepte za mršavljenje.

Nutritivne vrednosti kokosovog šećera

Šećer je jedan od proizvoda koji su stalni saputnik u našim životima. Dodat u kafu i kolače, on se može naći i u većini namirnica u prodavnicama. On je svuda.

Univerzalni beli šećer koji većina ljudi koristi, povezan je s mnogim zdravstvenim problemima od gojaznosti do karijesa. I s obzirom na to da veći deo šećera u svetu dolazi iz šećerne trske, zbog velikih površina potrebnih za njegovo uzgajanje, na taj način se narušava ekološka ravnoteža u prirodi i uništava se biološka raznovrsnost.

Jedna od najpogodnijih alternativa za beli šećer je kokosov šećer. Ekstrahuje se iz cvetova kokosove palme. To se radi tako što se sok od cvetova zagreva kako bi voda u njemu isparila, dok se ne dobije gust sirup.

Kokosov šećer je po ukusu blizak drugoj alternativi – smeđem šećeru. Međutim, on sadrži 4 puta više magnezijuma, 10 puta više cinka i 36 puta više gvožđa u poređenju sa njim.

Kokosov šećer predstavlja prirodni dragoceni zaslađivač u obliku kristala. Njegov ukus se ne razlikuje od običnog šećera, ali ima nizak glikemijski indeks. On je u potpunosti prirodan proizvod koji se ne podvrgava rafinisanju, zbog čega nije ni štetan.

Tako kokosov šećer ostaje prirodan izvor korisnih hranljivih materija u svom prirodnom obliku. Ovo je izuzetno retko za zaslađivač, jer većina njih prolazi kroz ozbiljnu obradu i prečišćavanje.

Kokosov šećer je prirodno osušeni nektar, ekstrahovan iz cvetova kokosove palme. Dobijeni kristali cveta su bledožuti do smeđi. Oni su izuzetno bogati vitaminima iz grupe B – vitamini B1, B2, B3 i B6.

Od minerala u njima najbolje su predstavljeni kalijum, cink, gvožđe i dr. Smatra se da kokosov šećer ima funkciju da reguliše nivo insulina u krvi i štiti od razvoja dijabetesa.

U kulinarstvu kokosov šećer je dragocen i jednak šećeru na koji smo navikli. Proizvoda koji mogu da se naprave od cvetova kokosove palme ima mnogo. Drugi takav je i sirće, napravljeno od kokosovog mleka. Smatra se da je ono najkorisnije u poređenju sa onima koji su proizvedeni od drugih sirovina.

Zašto je kora limuna korisna i kako da je koristimo?

Ako ste od onih koji bacaju kore limuna nakon što su iscedili sok, vreme je da prestanete to da radite, zato što se tako lišavate mnogih koristi limunove kore. Kore limuna imaju visok sadržaj vitamina C, pektin, kalcijum, kalijum, vlakna, AHAs (alfa hidroksi kiseline) i flavonoide kao što su d-limonin.

Proučavanja pokazuju da kore limuna mogu da pomognu u:

– smanjivanju težine:

– jačanju zdravlja kostiju;

– koži i srcu;

– usnoj higijeni;

– imunološkom sistemu;

– može da leči oksidativni stres;

– može da ima antikancerogena svojstva;

– da leči gljivične infekcije;

– da leči kamenje u žuči.

Osim toga, one mogu da budu od velike pomoći kao prirodni i netoksični pročišćavajući preparati za domaćinstvo, repelenti protiv insekata i dezodoransi.

Kulinarska upotreba limunove kore

Kora limuna, ili tačnije izrendana kora limuna se masovno koristi za začinjavanje hrane, kao dopuna i za dodavanje ukusa u supe, salate, aromatizovano kiselo mleko i dresinge.

Kore limuna se izrendaju i tako se uključuju u marinade ili se koriste u začinima za pravljenje jela kao što su riba sa limunom i biberom i pile sa limunom. Kora limuna može da se sipa u masnoće za kuvanje kao što su maslinovo ulje ili maslac, kako biste dodali pikantan ukus u jela kao što su jufka i pasta.

Konzumiraju se i ušećerene kore limuna i mogu da se uključe u razna pečena jela, kao što je merenge paj sa limunom.

Voda od limunovih kora

Od kora limuna skuvanih u vodi, dobija se ukusan i zdrav napitak.

Čaj od kore limuna

Dodajte prah od kore limuna u ključalu vruću vodu. Pomešajte sa čajem u prahu ili biljnom smesom po vašem izboru. Dodavanje đumbira čini napitak još svežijim.

Kako da napravimo limunovu koru u prahu?

Limun može da se zamrzne i nakon toga da se izrenda na sitno kako bi se dobio prah od kore limuna. Druga metoda je da ispečete kore limuna na 90°C i da ih sameljete kako biste dobili koru od limuna u prahu.

Hranljiva vrednosti kora limuna

Porcija od 100 g kore limuna sadrži:

– 134 mg kalcijum;

– 160 mg kalijuma;

– 129 mg vitamina C;

– 6 g vlakana;

– 160 mg kalijuma.

Neželjeni efekti unosa kore limuna

Iako se kora limuna obično smatra bezbednom za konzumaciju, postoje izveštaji o nekim neprijatnim neželjenim efektima. Ona treba umereno da se konzumira, s obzirom na to da sadrži i oksalate. Ne sme da se uzima više od 80 mg oksalata (RDA), a jedna kašičica kore limuna sadrži 25 mg oksalata.

Zato ograničite unos kore limuna do manje od 3 kašičice na dan. Istraživanja o tome su ograničena, ali bolje je da izbegavate kore limuna ako ste skloni alergijama ili ste trudni ili dojite. Uvek se konsultujte sa predstavnikom medicine pre nego što učinite radikalne promene u svojoj dijeti.

Ako držite sve pod kontrolom i ne vidite nikakav problem, znači s vremena na vreme možete pojesti ukusne stvari sa korom limuna kao što su:

– kolači sa limunom;

– limunada;

– mus od limuna.

Alergija na soju – šta treba da znate?

Simptomi alergije na soju

Kod alergijske reakcije na soju, simptomi mogu biti i blagi i ozbiljni. U većini slučajeva, težina simptoma zavisi od količine konzumiranih proizvoda od soje. Ponekad se može javiti alergijska reakcija kada se konzumira i mala količina hrane.

Blagi simptomi alergije na soju su svrab u ustima, dijareja, mučnina, osip, akne ili drugi problemi sa kožom, groznica, nizak pritisak, curenje iz nosa, upala nosnog tkiva i drugi.

Ozbiljniji simptomi su anafilaksa, otežano disanje ili otežano gutanje. Na sreću, ovi simptomi su manje uobičajeni.

Dijagnoza alergije na soju

Test na koži je potreban da bi se potvrdilo ili isključilo prisustvo alergije na soju. Ipak i ovi testovi nisu 100% sigurni. U ovoj vrsti testa, veliki procenat ljudi daje lažno pozitivan rezultat.

Testovi krvi su još manje pouzdani od testova na koži. Oni su takođe i prilično skupi.

Najpouzdaniji je test provokacije. U početku se konzumira vrlo mala količina soje, koja se postepeno povećava. Provokativni test se radi u bolnici ili u ordinaciji alergologa. Ova vrsta testa je mnogo pouzdanija od ostalih.

Možemo li izbeći alergijsku reakciju na soju?

Ako ste alergični na soju i proizvode od soje, jedina opcija je da ih ne jedete ni u kom obliku. U slučaju alergijske reakcije, potražite medicinsku pomoć.

Alergija na orašaste plodove

Simptomi alergije na orašaste plodove

Simptomi kod alergije na orašaste plodove se manifestuju veoma brzo nakon njihove konzumacije. Simptomi se obično manifestuju do sat vremena nakon toga.

Najčešći simptomi alergije na orašaste plodove na koje treba obratiti pažnju su: mučnina, nedostatak vazduha, bol u stomaku, povraćanje, dijareja, kijavica, svrab po ustima, grlu, očma i koži i retko anafilaksija.

Ako nakon konzumacije orašastih plodova dobijete neki od navedenih simptoma, obavezno potražite lekara.

Dijagnoza alergije na orašaste plodove

S obzirom na to da alergija na orašaste plodove često može da ugrozi život, veoma je važno da se postavi tačna dijagnoza. Dijagnoza može da bude postavljena nakon krvnih i kožnih testova.

Ako se ovim testovima ne može sa sigurnošću postaviti dijagnoza, moraćete da uzimate male količine orašastih plodova na kontrolisani način u prisustvu lekara.

Obavezno je da se ovaj test vrši pod rukovodstvom lekara specijaliste.

Lečenje alergije na orašaste plodove

Kao i kod svih ostalih alergija, najbolje bi bilo da izbegavate konzumaciju orašastih plodova.

Alergija na pšenicu- šta moramo da znamo?

Alergija na pšenicu je često sretana alergija na hranu. Alergija na pšenicu se mnanifestuje obično nekoliko sekundai ili minuta nakon obroka.

Kod alergije na pšenicu imunološki sistem reaguje na proteine u pšenici.

Faktori rizica za razvoj alergije na pšenicu su:

– naslednost – ako jedan ili oba vaša roditelja imaju alergiju na pšenicu ili drugu alergiju, kao atopijska kijavica, onda ste bi skloni toj alergiji;

– uzrast – najrizičnije da dobiju aletgiju na pšenicu su bebe i mala deca. To je zbog toga što njihovi imunološki i sistem organa za varenje nisu dorazvijeni. Veliki deo dece preraste ovu alergiju do otprilike šesnaeste godine.

Simptomi alergije na pšenicu su – glavobolja, zapušen nos, otežano disanje, grčevi, mučnina, povraćanje, dijareja, koprivljača, naduvena koža, svrab u ustima ili grlu ili anafilaksa.

Anafilaksa predstavlja po život opasnu reakciju imunološkog sistema na pšenicu. Sa svoje strane anafilaksija može da uzrokuje – bledu boju kože, nesvesticu, bolove ili stezanje u grudnom košu, stezanje ili otok u grlu.

Kod anafilaktičkog šoka treba što pre da potražite medicinsku pomoć. To je stanje kod kog veoma brzo mora da se reaguje i postoji velika opasnost za ljudski život.

Lečenje alergije na pšenicu

Osnovno sredstvo da se izbegne alergijska reakcija ili poboljša stanje kod alergijske rekacije na pšenicu je njeno izbegavanje.

Izbegavanje konzumacije pšenice je dosta teško. Pšenica se nalazi u mnoštvu namirnica, čak i u onima za koje se smatra da je ne sadrže.

Hrana koja može da sadrži proteine iz pšenice je – keks, torte, kiflice, hleb, žitarice, prezle, kuskus, griz, skrob, kreker, soja sos, mlečni proizvodi, proizvodi od testa, želatin, biljna smola i drugo.

U nekim slučajevima neophodno je korišćenje lekova kod dobijanja alergijske reakcije na pšenicu. Ljudi koji imaju alergiju na pšenicu, treba da paze sa konzumacijom ovsa, raži i ječma.

Biljke protiv otoka po telu

Otoci po telu su rezultat poremećaja ravnoteže vode i soli u ljudskom telu, koji nastaje zbog zadržavanja tečnosti u tkivima. Kod viška tečnosti po licu ili udovima čoveka može da se pojavi naduvenost.

Otok može zahvatiti čak i unutrašnje organe, što je vrlo opasno s obzirom na to da ga je teško dijagnostikovati. Nakupljanjem tečnosti u tkivima se remeti cirkulacija krvi, smanjuje se efikasnost jetre i bubrega.

Biljke kod otoka na licu

Lice je naša vizit karta, odmah se primećuje. Ako je lice otečeno, to izaziva diskomfort i osećaj stezanja, posebno kod žena. Natečenost ispod očiju i natečenost celog lica mogu biti uzrokovani simptomima bolesti, kao i manifestacijama poremećaja u ishrani, spavanju, umoru, konzumiranju alkohola i dr.

Napitak od bilja će pomoći u uklanjanju signalnih simptoma. Odgovarajuće su kopriva, žuti kantarion, bokvica, medveđe grožđe i šipak. Peršun je odličan diuretik za natečene oči.

Ako oči oteknu, onda će se biljna mešavina od koprive, žutog kantariona, bokvice, medveđeg grožđa i šipka savršeno izboriti sa problemom. Sve sastojke treba uzeti podjednako i pomešat ih, uzeti 1 supenu kašiku smese i preliti sa 0, 5 litara vrele vode. Kada se voda ohladi, čaj treba procediti i piti po 200 ml na svakih 5 sati.

Peršun odlično pomaže kod otoka, odnosno njegovi zeleni delovi i korenje. Uzma se pola šolje korena peršuna i prelije se sa pola litre vode. Potrebno je da se ostavi da odstoji na 12 sati. Za veće ekstrahovanje hranljivih materija u čaju može da se doda sok od jednog limuna.

Čaj se pije po 100 grama na svakih 6 sati. Treba da pijete 2 dana, pa da napravite pauzu od 3 dana i ponovo da koristite dva dana. Nakon terapije potrebno je normalizovati količinu kalcijuma u organizmu, tako da je potrebno jesti puno mlečnih proizvoda, citrusa i banana. Kao garirung, dodajte pečeni krompir u svoju ishranu.

Bilje kod otoka na nogama

Diuretičko bilje, koje može pomoći u smanjenju oticanja stopala, treba efikasno da ukloni višak vlage iz tela, kao i da ima protivupalni efekat. Zahvaljujući tome, stanje bubrega se poboljšava i oni se lakše nose sa svojom osnovnom funkcijom.

Kod oticnja stopala efikasna je upotreba tinktura, napitaka i čaja od sledećih biljnih sastojaka: anisa, rastavića, lanenog semena, plave pšenice, peršuna, ortosifona, kleke, slame. Veoma dobro pomažu kupke za stopala s dodatkom mente.

Diuretski biljni preparati se dobro nose sa oticanjem nogu kod starijih osoba. Evo i najefikasnijih od njih:

U suvoj tegli pomešajte cvetove različka i iseckan koren sladića (po 1 deo/kašiku). Dodajte tri dela medveđeg grožđa. Pomešajte smesu sa 3 čaše vrele vode. Dobro uvijte teglu i ostavite da se ohladi, nakon čega procedite. Uzimajte po jednu supenu kašiku pre obroka.

Uzmite listove borovnice, rastavića, žutog kantariona i srdačice (proprcije 1:2:2:3). Pomešajte i količinu od 2 supene kašike, prelijte sa 200 mililitara ključale vode. Držite tako ne duže od pola sata, pa procedite. Uzimajte po jednu čašu ujutru i poslepodne.

U jednakim količinama pomešajte koprivu, šipak, žuti kantarion, medveđe grožđe i bokvicu. Zalijte 2 supene kašike smese sa 500 mililitara ključale vode, ostavite na toplom dok se ne ohladi. Procedite napitak i pijte po čašu dva puta na dan.

Bilje kod otoka po telu za trudnice

Neke lekovite biljke predstavljaju opasnost za trudnicu i plod. Najbezbednije su: troskot, šipak, cikorija, listovi brusnice, poljski rastavić, selen, medveđe grožđe.

Listovi brusnice se efikasno bore sa problemom naduvenosti. Osim toga, oni će omogućiti trudnicama da dobiju dodatnu zalihu vitamina. Da biste napravili čaj od listova, 1 kašičicu listova zalijte čašom vrele vode i ostavite na pola sata. Zatim čaj procedite kroz gazu. Treba da pijete po čašu tri do četiri puta na dan. Ako je efekat jak, onda broj unosa može biti smanjen. Nema nuspojava od unosa listova brusnice, tako da možete piti čaj do rađanja.

Napitak od rastavića brzo i efikasno uklanja višak tečnosti i čisti bubrege. Za spremanje 1 supena kašika iseckanog zelenog rastavića treba da se zalije sa 0.5 litara vrele vode i da se drži tako 3 sata. Nakon ceđenja napitak se pije po 50 ml na svakih 5 sati. Pre upotrebe bi bilo bolje da se konsultujete sa vašim lekarom.

Čaj od selena može da se koristi do osmog meseca trudnoće. Da biste ga napravili, 1 kašičicu iseckane biljke zalijte sa čašom vrele vode i ostavite na 15 minuta. Nakon toga procedite čaj i pijte po jednu petinu čaše tri puta na dan. Poslednji unos da ne bude kasnije od 17:00.

Napitak od medveđeg grožđa se uzima po 3 čaše na dan. Za pripremanje je dovoljno da zalijete 1 kašičicu izmrvljene biljke sa čašom vruće vode, ostavite tako da stoji pola sata i nakon toga procedite.

Pravila i kontraindikacije korišćenja bilja kod otoka

Kada koristite diuretičko bilje za ublažavanje otoka, treba se oslobađa ne samo viška tečnosti u tkivima, nego i od toksina. Međutim, ne zaboravite da bilje ne može da zameni lekove. Fitoterapije je samo dopuna uz terapiju lekovima.

Bilje treba da se uzima na sledeći način:

– Napici i čajevi se piju ne kasnije od 17:00 sati;

– Terapija treba da započne malom porcijom i samo pod nadzorom lekara. Ako naduvesnost nestane, tada terapija ne prestaje;

– Bilje počinje da deluje 1-2 dana nakon njihove primene. Ako duže vreme nema rezultata, tada upotreba bilja treba da prestane i da se izaberu druga sredstva za ublažavanje naduvenosti;

– Jedna biljka treba da se koristi ne duže od 1.5 mesec, nakon čega se zamenjuje drugom vrstom. Prilikom prelaska na drugi sastav, telo treba da se odmara dve sedmice;

– Trudnice i za vreme dojenja piju čajeve i napitke od bilja samo pod nadzorom lekara;

– Diuretička biljka kod otoka ne može da se koristi ako pacijent ima probleme sa bubrezima, sa nedostkom kalijuma, adenomom prostate, ako u telu ima velikog kamenja, koje ne može samo da izađe;

– Zabranjeno je davanje biljnih diuretika deci ispod 6 godina.

Ako nepravilno koristite napitke ili pri individualnoj intoleranciji, možete da dobijete alergije, osipe, mučninu ili loše varenje. Ako se pojave opisani simptomi, unos treba da se prekine i da se konsultujete sa lekarom.

Šest namirnica koje pomažu u zdravoj ishrani

Gojaznost i metabolički sindrom, dijabetes, hipertonija i devijantno ponašanje – ovo su sve posledice loše ishrane, ispijanja mnogo gaziranih napitaka i unosa rafinisanih ugljenih hidrata.

Kokosovo ulje

Da li znate da je kokosovo ulje 100 puta korisnije za kuvanje od običnog ulja. Nutricionisti ga toplo preporučuju. Da biste smanjili stres i stabilizovali nivoe holesterola, dnevno treba da uzimate 1 do 2 supene kašike kokosovog ulja.

U kokosovom ulju su sadržane neke kiseline koje imaju antibakterijsko i protivgljivično dejstvo. Ovo ulje stimuliše oksidiranje masnih kiselina, tako da pomaže u njihovom sagorevanju, što znači i zategnutije telo.

Ananas

Kada kuvate svinjsko meso, ništa vam ne smeta da u njega dodate komade ananasa. Koliko god da vam ovo čudno izgleda, biće od velike koristi. Kada dodajete ananas u jela, pomoćićete želucu da bolje samelje hranu, zato što ananas pomaže u razgradnji proteina u aminokiseline.

U ananasu je sadržan enzim nazvan bromelin koji ubrzava proces pretvaranja proteina u aminokiseline, što dovodi do lakšeg varenja hrane koja se inače teže vari, kao što je meso na primer. Ako pripremate jela bogata proteinima, dodajte još neku krišku ananasa.

Začini

Ako ne želite u potpunosti da izbacite masnu hranu iz svog jelovnika, u pomoć stižu začini. Kada kuvate masnija jela, u njih uključite nekoliko kašičica suvih ili svežih začina – bosiljak, origano, ruzmarin, crni biber, alevu papriku, suvi beli luk.

Ovi začini će vam pomoći da smanjite nivoe triglicerida koji učestvuju u sastavu krvi. Mišljenje stručnjaka je da začini mogu da smanje nivo triglicerida do jedne trećine, u poređenju sa jelima koja su pripremljena bez začina.

Jedan važan začin je kari – on je koristan ne samo za razmenu materija, nego i pomaže u sagorevanju masnoća.

Aloe Vera

Pored konzumacije začina stručnjaci preporučuju da pijete čist sok od aloe vere. Ispijanje ovog soka pomaže organizmu da se očisti i izleči. Aloe vera pomaže sistemu organa za varenje da se regeneriše, nakon što smo bili na dijeti sa visokim sadržajem žitarica, glutena i mlečnih proizvoda. Biljka je korisna za unutrašnju i spoljašnju primenu, primenjuje se na upaljenoj koži i pomaže organizmu da se oporavi nakon treninga.

Sirće

Kada nam je teško nakon što smo obilno večerali i nakon toga pojeli desert, u pomoć nam stiže sirće. Nakon što ste se prejeli, popijte čašu tople vode sa kašičicom jabukovog sirćeta. Sirće smanjuje vaš šećer u krvi i vaš apetit za slatkom hranom. Kada konzumirate kašiku sirćeta ujutru, ovo ubrzava vaš metabolizam i pomaže vašem gastrointestinalnom traktu.

Cimet

Kada pijete kafu ujutru, dodajte i prstohvat cimeta. Ako ste gladni ceo dan, isprobajte ovu lukavu i definitivno ukusnu ideju. Dodajte po pola kafene kašičice ujutru u kafu. Tako ne samo što ćete organičiti svoj apetit, nego ćete i kontrolisati nivoe insulina nakon obroka.

Zahvaljujući cimetu nivoi šećera u krvi u organizmu se smanjuju, a ugljeni hidrati se sporije apsorbuju, tako što i jedna i druga stvar pomažu u nižim nivoima insulina u organizmu. Aromatični začin možete dodati u vašu voćnu salatu ili ovsenu kašu ujutru.

Da li je moguće osušiti smokve u kućnim uslovima?

Sada, kada je sezona smokve, jedne, jedinstvene mediteranske voćke, koja raste u našim uslovima u gradu, treba to iskoristiti što je moguće bolje.

Kako osušiti smokve, šta vam je potrebno:

  • 3 kg svežih smokvi (sitnijih)
  • 2 pleha od rerne

Kako osušiti smokve, postupak:

  • Smokve gledajte da nisu prezrele i da je svaka zdrava.
  • Operite ih i odmah osušite, mada smo jednu turu sušili bez pranja i pokazalo se kao bolje.
  • Na pleh od rerne stavite papir za pečenje i smokve stavljajte na papir sa peteljkom prema dole i svaku pritisnite prstom da se spljošti. Ova količina je dovoljna za 2 pleha od rerne.
  • Rernu uključite na 60C stepeni, sa opcijom topli vazduh, i ubacite plehove u rernu.
  • Ostavite da se smokve suše i možete slobodno da odete na spavanje ili da radite nešto drugo, ako se odlučite da ih sušite preko dana.
  • Struja je noću jeftinija pa ih mozete staviti i na sušenje u 24 č. i isključite rernu ujutru u 8, kada više nema jeftinije struje.
  • Uveče opet uključite rernu na isti način i sušila ih još jednu noć. Nemojte se plašiti da će se presušiti. U mom slučaju je sušenje trajalo 16 sati, sa prekidima, ali vi možete i odjednom.
  • Pošto smo sušili smokve u dva pleha drugog dana im zamenite mesta.
  • Smokve posle ovog vremena izvadite iz rerne i ostavite da se ohlade.
  • Spakujte ih u kutiju i odložite.
  • Radi svake sigurnosti ipak ih stavite u zamrzivač da vam se ne pokvare.
  • Kada vam zatrebaju možete da izvadite onoliko koliko vam treba a ostatak vratite u zamrzivač.

Dužinu sušenja možete da odredite sami u odnosu na to da li želite da budu više ili manje suve.  Ništa komplikovano a dobijete smokve za koje znate da nisu tretirane nikakvim hemikalijama. Jedino što nisu onako svelo zućkaste boje, ali verujte, boja nije važna već to da su zdrave a ukus im je još bolji nego one iz radnje.

Šta sve niste znali o bananama?

Banane svoj puni potencijal daju u zrelom obliku, kada su lagano mekane, žute i s par tamnih mrlja, budući da tada imaju najveću nutritivnu vrijednost.

Banane su danas jedno od najraširenijeg i najčešće konzumiranog voća. Odmah nakon jabuka. Ne samo zbog toga što su dostupne tokom cele godine, iako kod nas nažalost samo iz uvoza, nego i zbog činjenice da u različitim stupnjevima njihove zrelosti daju drugačiji okus i nutritivnu vrednost. A činjenica da ih možemo koristiti kao sastojak brojnih obroka, poslastica te takozvanih “zdravih” recepata daje im dodatno na vrednosti.

Vrste banana

Prema podrijetlu

Kod banana poznajemo dve glavne sorte s obzirom na njihov predeo, a potom kod svake banane možemo “laički” odrediti podelu na različite vrste s obzirom na nivo zrelosti. Glavne sorte banana su Musa sapienta ili Musa nana poznatija kao i slatka banana dok je Musa paradisiacal oznaka za tzv. brašnastu bananu. I dok slatkoj banani ime samo govori da daje više slatkasti okus,  brašnasta banana je bogatija škrobom pa se stoga često koristi i kao zamena škrobnom povrću poput krumpira, mrkve ili batata.

Prema stupnju zrelosti

Prema stupnju zrelosti, banane možemo podijeliti na nezrele, zrele i prezrele. Zrele banane imaju najveću nutritivnu vrijednost, a prepoznati ih možemo po tome što im je kora jarko žute boje sa nekoliko crnih točkica. Nezrele banane su one koje su tvrde na dodir i na čijim vrhovima možete uočiti zelenu boju i često u prodavnica možemo naići upravo na nezrele banane budući da se one i beru dok još nisu zrele. Stajanjem na zraku banane i dalje sazrevaju pa je uvek bolje kupiti nezrele od zrelih ili prezrelih banana, osim u slučajevima kada ćete ih koristiti neposredno nakon kupovine. Prezrele banane su one koje su na dodir mekane, a kora im ima izražene i brojne smeđe i crne točke ili mrlje. Prezrele banane se općenito ne preporučaju u uobičajenoj prehrani budući da imaju visok sadržaj šećera koji im daje slatkasti okus i povisuje glikemijski indeks, odnosno razinu glukoze u krvi brzo. S druge strane, prezrele banane su idealne kao zaslađivač u desertima, kolačima ili keksima, posebice kod djece kod kojih se često pazi na unos jednostavnih šećera.

Skladištenje banana

Banane nastavljaju zreti nakon branja i to najbolje na sobnoj temperaturi. Obično zrele banane mogu stajati na sobnoj temperaturi do 3 dana pre nego postanu prezrele. U slučaju da im želite produžiti vreme zrenja, mogu se skladištiti i u hladnjaku međutim u tom slučaju će kora vrlo brzo postati smeđa i/ili crna. To nikako nije razlog za uzbunu jer će sam plod i dalje biti zreo, jestiv i ukusan. Na taj način banane mogu “preživeti” do 5 dana.

Kako ubrzati zrenje?

U slučaju da imate nezrele banane, a vrlo brzo vam trebaju zrele za pripremu jela ili obroka, proces zrenja se vrlo jednostavno može ubrzati. Banana se stavi u papirnatu vrećicu zajedno sa avokadom ili jabukom, a količina nastalih plinova će vrlo brzo ubrzati zrenje banane. Ali i avokada.

Konzumacija banana

Preporuka je guliti i rezati banane (u slučaju potrebe) netom prije njihove konzumacije. Razlog tome je što na zraku vrlo brzo oksidiraju i posmeđe te gube na nutritivnom sastavu. Banane je najbolje konzumirati sirove budući da hranjive tvari koje se nalaze u bananama teško mogu preživjeti visoke temperature pečenja pa tako one zrele i prezrele banane u kolačima pridonose isključivo slatkom okusu i kalorijskoj vrijednosti. S obzirom da u organizmu daju brzo-raspoloživu energiju, zrele banane je najbolje konzumirati u jutarnjim ili ranim popodnevnim satima kako bi organizam imao dovoljno energije za dnevne aktivnosti. Iz istog razloga se ne preporučaju navečer osim u slučajevima sportskih aktivnosti gdje je potrebna brzo-raspoloživa energija za rad. Iako su izvrsne i kao mono-obrok, banane se mogu dodavati i kašama za doručak ili smoothiejima, ali pritom je bitno paziti na ostale sastojke kako se ne bi pretjeralo s unosom kalorija i ugljikohidrata. Također je važno da su sirove kako bi se zadržali sve važne hranjive tvari banana, posebno kalij kojim obiluju i koji je važan za zaštitu organizma od brojnih bolesti.