Alergija na soju – šta treba da znate?

Simptomi alergije na soju

Kod alergijske reakcije na soju, simptomi mogu biti i blagi i ozbiljni. U većini slučajeva, težina simptoma zavisi od količine konzumiranih proizvoda od soje. Ponekad se može javiti alergijska reakcija kada se konzumira i mala količina hrane.

Blagi simptomi alergije na soju su svrab u ustima, dijareja, mučnina, osip, akne ili drugi problemi sa kožom, groznica, nizak pritisak, curenje iz nosa, upala nosnog tkiva i drugi.

Ozbiljniji simptomi su anafilaksa, otežano disanje ili otežano gutanje. Na sreću, ovi simptomi su manje uobičajeni.

Dijagnoza alergije na soju

Test na koži je potreban da bi se potvrdilo ili isključilo prisustvo alergije na soju. Ipak i ovi testovi nisu 100% sigurni. U ovoj vrsti testa, veliki procenat ljudi daje lažno pozitivan rezultat.

Testovi krvi su još manje pouzdani od testova na koži. Oni su takođe i prilično skupi.

Najpouzdaniji je test provokacije. U početku se konzumira vrlo mala količina soje, koja se postepeno povećava. Provokativni test se radi u bolnici ili u ordinaciji alergologa. Ova vrsta testa je mnogo pouzdanija od ostalih.

Možemo li izbeći alergijsku reakciju na soju?

Ako ste alergični na soju i proizvode od soje, jedina opcija je da ih ne jedete ni u kom obliku. U slučaju alergijske reakcije, potražite medicinsku pomoć.

Alergija na orašaste plodove

Simptomi alergije na orašaste plodove

Simptomi kod alergije na orašaste plodove se manifestuju veoma brzo nakon njihove konzumacije. Simptomi se obično manifestuju do sat vremena nakon toga.

Najčešći simptomi alergije na orašaste plodove na koje treba obratiti pažnju su: mučnina, nedostatak vazduha, bol u stomaku, povraćanje, dijareja, kijavica, svrab po ustima, grlu, očma i koži i retko anafilaksija.

Ako nakon konzumacije orašastih plodova dobijete neki od navedenih simptoma, obavezno potražite lekara.

Dijagnoza alergije na orašaste plodove

S obzirom na to da alergija na orašaste plodove često može da ugrozi život, veoma je važno da se postavi tačna dijagnoza. Dijagnoza može da bude postavljena nakon krvnih i kožnih testova.

Ako se ovim testovima ne može sa sigurnošću postaviti dijagnoza, moraćete da uzimate male količine orašastih plodova na kontrolisani način u prisustvu lekara.

Obavezno je da se ovaj test vrši pod rukovodstvom lekara specijaliste.

Lečenje alergije na orašaste plodove

Kao i kod svih ostalih alergija, najbolje bi bilo da izbegavate konzumaciju orašastih plodova.

Alergija na pšenicu- šta moramo da znamo?

Alergija na pšenicu je često sretana alergija na hranu. Alergija na pšenicu se mnanifestuje obično nekoliko sekundai ili minuta nakon obroka.

Kod alergije na pšenicu imunološki sistem reaguje na proteine u pšenici.

Faktori rizica za razvoj alergije na pšenicu su:

– naslednost – ako jedan ili oba vaša roditelja imaju alergiju na pšenicu ili drugu alergiju, kao atopijska kijavica, onda ste bi skloni toj alergiji;

– uzrast – najrizičnije da dobiju aletgiju na pšenicu su bebe i mala deca. To je zbog toga što njihovi imunološki i sistem organa za varenje nisu dorazvijeni. Veliki deo dece preraste ovu alergiju do otprilike šesnaeste godine.

Simptomi alergije na pšenicu su – glavobolja, zapušen nos, otežano disanje, grčevi, mučnina, povraćanje, dijareja, koprivljača, naduvena koža, svrab u ustima ili grlu ili anafilaksa.

Anafilaksa predstavlja po život opasnu reakciju imunološkog sistema na pšenicu. Sa svoje strane anafilaksija može da uzrokuje – bledu boju kože, nesvesticu, bolove ili stezanje u grudnom košu, stezanje ili otok u grlu.

Kod anafilaktičkog šoka treba što pre da potražite medicinsku pomoć. To je stanje kod kog veoma brzo mora da se reaguje i postoji velika opasnost za ljudski život.

Lečenje alergije na pšenicu

Osnovno sredstvo da se izbegne alergijska reakcija ili poboljša stanje kod alergijske rekacije na pšenicu je njeno izbegavanje.

Izbegavanje konzumacije pšenice je dosta teško. Pšenica se nalazi u mnoštvu namirnica, čak i u onima za koje se smatra da je ne sadrže.

Hrana koja može da sadrži proteine iz pšenice je – keks, torte, kiflice, hleb, žitarice, prezle, kuskus, griz, skrob, kreker, soja sos, mlečni proizvodi, proizvodi od testa, želatin, biljna smola i drugo.

U nekim slučajevima neophodno je korišćenje lekova kod dobijanja alergijske reakcije na pšenicu. Ljudi koji imaju alergiju na pšenicu, treba da paze sa konzumacijom ovsa, raži i ječma.

Biljke protiv otoka po telu

Otoci po telu su rezultat poremećaja ravnoteže vode i soli u ljudskom telu, koji nastaje zbog zadržavanja tečnosti u tkivima. Kod viška tečnosti po licu ili udovima čoveka može da se pojavi naduvenost.

Otok može zahvatiti čak i unutrašnje organe, što je vrlo opasno s obzirom na to da ga je teško dijagnostikovati. Nakupljanjem tečnosti u tkivima se remeti cirkulacija krvi, smanjuje se efikasnost jetre i bubrega.

Biljke kod otoka na licu

Lice je naša vizit karta, odmah se primećuje. Ako je lice otečeno, to izaziva diskomfort i osećaj stezanja, posebno kod žena. Natečenost ispod očiju i natečenost celog lica mogu biti uzrokovani simptomima bolesti, kao i manifestacijama poremećaja u ishrani, spavanju, umoru, konzumiranju alkohola i dr.

Napitak od bilja će pomoći u uklanjanju signalnih simptoma. Odgovarajuće su kopriva, žuti kantarion, bokvica, medveđe grožđe i šipak. Peršun je odličan diuretik za natečene oči.

Ako oči oteknu, onda će se biljna mešavina od koprive, žutog kantariona, bokvice, medveđeg grožđa i šipka savršeno izboriti sa problemom. Sve sastojke treba uzeti podjednako i pomešat ih, uzeti 1 supenu kašiku smese i preliti sa 0, 5 litara vrele vode. Kada se voda ohladi, čaj treba procediti i piti po 200 ml na svakih 5 sati.

Peršun odlično pomaže kod otoka, odnosno njegovi zeleni delovi i korenje. Uzma se pola šolje korena peršuna i prelije se sa pola litre vode. Potrebno je da se ostavi da odstoji na 12 sati. Za veće ekstrahovanje hranljivih materija u čaju može da se doda sok od jednog limuna.

Čaj se pije po 100 grama na svakih 6 sati. Treba da pijete 2 dana, pa da napravite pauzu od 3 dana i ponovo da koristite dva dana. Nakon terapije potrebno je normalizovati količinu kalcijuma u organizmu, tako da je potrebno jesti puno mlečnih proizvoda, citrusa i banana. Kao garirung, dodajte pečeni krompir u svoju ishranu.

Bilje kod otoka na nogama

Diuretičko bilje, koje može pomoći u smanjenju oticanja stopala, treba efikasno da ukloni višak vlage iz tela, kao i da ima protivupalni efekat. Zahvaljujući tome, stanje bubrega se poboljšava i oni se lakše nose sa svojom osnovnom funkcijom.

Kod oticnja stopala efikasna je upotreba tinktura, napitaka i čaja od sledećih biljnih sastojaka: anisa, rastavića, lanenog semena, plave pšenice, peršuna, ortosifona, kleke, slame. Veoma dobro pomažu kupke za stopala s dodatkom mente.

Diuretski biljni preparati se dobro nose sa oticanjem nogu kod starijih osoba. Evo i najefikasnijih od njih:

U suvoj tegli pomešajte cvetove različka i iseckan koren sladića (po 1 deo/kašiku). Dodajte tri dela medveđeg grožđa. Pomešajte smesu sa 3 čaše vrele vode. Dobro uvijte teglu i ostavite da se ohladi, nakon čega procedite. Uzimajte po jednu supenu kašiku pre obroka.

Uzmite listove borovnice, rastavića, žutog kantariona i srdačice (proprcije 1:2:2:3). Pomešajte i količinu od 2 supene kašike, prelijte sa 200 mililitara ključale vode. Držite tako ne duže od pola sata, pa procedite. Uzimajte po jednu čašu ujutru i poslepodne.

U jednakim količinama pomešajte koprivu, šipak, žuti kantarion, medveđe grožđe i bokvicu. Zalijte 2 supene kašike smese sa 500 mililitara ključale vode, ostavite na toplom dok se ne ohladi. Procedite napitak i pijte po čašu dva puta na dan.

Bilje kod otoka po telu za trudnice

Neke lekovite biljke predstavljaju opasnost za trudnicu i plod. Najbezbednije su: troskot, šipak, cikorija, listovi brusnice, poljski rastavić, selen, medveđe grožđe.

Listovi brusnice se efikasno bore sa problemom naduvenosti. Osim toga, oni će omogućiti trudnicama da dobiju dodatnu zalihu vitamina. Da biste napravili čaj od listova, 1 kašičicu listova zalijte čašom vrele vode i ostavite na pola sata. Zatim čaj procedite kroz gazu. Treba da pijete po čašu tri do četiri puta na dan. Ako je efekat jak, onda broj unosa može biti smanjen. Nema nuspojava od unosa listova brusnice, tako da možete piti čaj do rađanja.

Napitak od rastavića brzo i efikasno uklanja višak tečnosti i čisti bubrege. Za spremanje 1 supena kašika iseckanog zelenog rastavića treba da se zalije sa 0.5 litara vrele vode i da se drži tako 3 sata. Nakon ceđenja napitak se pije po 50 ml na svakih 5 sati. Pre upotrebe bi bilo bolje da se konsultujete sa vašim lekarom.

Čaj od selena može da se koristi do osmog meseca trudnoće. Da biste ga napravili, 1 kašičicu iseckane biljke zalijte sa čašom vrele vode i ostavite na 15 minuta. Nakon toga procedite čaj i pijte po jednu petinu čaše tri puta na dan. Poslednji unos da ne bude kasnije od 17:00.

Napitak od medveđeg grožđa se uzima po 3 čaše na dan. Za pripremanje je dovoljno da zalijete 1 kašičicu izmrvljene biljke sa čašom vruće vode, ostavite tako da stoji pola sata i nakon toga procedite.

Pravila i kontraindikacije korišćenja bilja kod otoka

Kada koristite diuretičko bilje za ublažavanje otoka, treba se oslobađa ne samo viška tečnosti u tkivima, nego i od toksina. Međutim, ne zaboravite da bilje ne može da zameni lekove. Fitoterapije je samo dopuna uz terapiju lekovima.

Bilje treba da se uzima na sledeći način:

– Napici i čajevi se piju ne kasnije od 17:00 sati;

– Terapija treba da započne malom porcijom i samo pod nadzorom lekara. Ako naduvesnost nestane, tada terapija ne prestaje;

– Bilje počinje da deluje 1-2 dana nakon njihove primene. Ako duže vreme nema rezultata, tada upotreba bilja treba da prestane i da se izaberu druga sredstva za ublažavanje naduvenosti;

– Jedna biljka treba da se koristi ne duže od 1.5 mesec, nakon čega se zamenjuje drugom vrstom. Prilikom prelaska na drugi sastav, telo treba da se odmara dve sedmice;

– Trudnice i za vreme dojenja piju čajeve i napitke od bilja samo pod nadzorom lekara;

– Diuretička biljka kod otoka ne može da se koristi ako pacijent ima probleme sa bubrezima, sa nedostkom kalijuma, adenomom prostate, ako u telu ima velikog kamenja, koje ne može samo da izađe;

– Zabranjeno je davanje biljnih diuretika deci ispod 6 godina.

Ako nepravilno koristite napitke ili pri individualnoj intoleranciji, možete da dobijete alergije, osipe, mučninu ili loše varenje. Ako se pojave opisani simptomi, unos treba da se prekine i da se konsultujete sa lekarom.

Šest namirnica koje pomažu u zdravoj ishrani

Gojaznost i metabolički sindrom, dijabetes, hipertonija i devijantno ponašanje – ovo su sve posledice loše ishrane, ispijanja mnogo gaziranih napitaka i unosa rafinisanih ugljenih hidrata.

Kokosovo ulje

Da li znate da je kokosovo ulje 100 puta korisnije za kuvanje od običnog ulja. Nutricionisti ga toplo preporučuju. Da biste smanjili stres i stabilizovali nivoe holesterola, dnevno treba da uzimate 1 do 2 supene kašike kokosovog ulja.

U kokosovom ulju su sadržane neke kiseline koje imaju antibakterijsko i protivgljivično dejstvo. Ovo ulje stimuliše oksidiranje masnih kiselina, tako da pomaže u njihovom sagorevanju, što znači i zategnutije telo.

Ananas

Kada kuvate svinjsko meso, ništa vam ne smeta da u njega dodate komade ananasa. Koliko god da vam ovo čudno izgleda, biće od velike koristi. Kada dodajete ananas u jela, pomoćićete želucu da bolje samelje hranu, zato što ananas pomaže u razgradnji proteina u aminokiseline.

U ananasu je sadržan enzim nazvan bromelin koji ubrzava proces pretvaranja proteina u aminokiseline, što dovodi do lakšeg varenja hrane koja se inače teže vari, kao što je meso na primer. Ako pripremate jela bogata proteinima, dodajte još neku krišku ananasa.

Začini

Ako ne želite u potpunosti da izbacite masnu hranu iz svog jelovnika, u pomoć stižu začini. Kada kuvate masnija jela, u njih uključite nekoliko kašičica suvih ili svežih začina – bosiljak, origano, ruzmarin, crni biber, alevu papriku, suvi beli luk.

Ovi začini će vam pomoći da smanjite nivoe triglicerida koji učestvuju u sastavu krvi. Mišljenje stručnjaka je da začini mogu da smanje nivo triglicerida do jedne trećine, u poređenju sa jelima koja su pripremljena bez začina.

Jedan važan začin je kari – on je koristan ne samo za razmenu materija, nego i pomaže u sagorevanju masnoća.

Aloe Vera

Pored konzumacije začina stručnjaci preporučuju da pijete čist sok od aloe vere. Ispijanje ovog soka pomaže organizmu da se očisti i izleči. Aloe vera pomaže sistemu organa za varenje da se regeneriše, nakon što smo bili na dijeti sa visokim sadržajem žitarica, glutena i mlečnih proizvoda. Biljka je korisna za unutrašnju i spoljašnju primenu, primenjuje se na upaljenoj koži i pomaže organizmu da se oporavi nakon treninga.

Sirće

Kada nam je teško nakon što smo obilno večerali i nakon toga pojeli desert, u pomoć nam stiže sirće. Nakon što ste se prejeli, popijte čašu tople vode sa kašičicom jabukovog sirćeta. Sirće smanjuje vaš šećer u krvi i vaš apetit za slatkom hranom. Kada konzumirate kašiku sirćeta ujutru, ovo ubrzava vaš metabolizam i pomaže vašem gastrointestinalnom traktu.

Cimet

Kada pijete kafu ujutru, dodajte i prstohvat cimeta. Ako ste gladni ceo dan, isprobajte ovu lukavu i definitivno ukusnu ideju. Dodajte po pola kafene kašičice ujutru u kafu. Tako ne samo što ćete organičiti svoj apetit, nego ćete i kontrolisati nivoe insulina nakon obroka.

Zahvaljujući cimetu nivoi šećera u krvi u organizmu se smanjuju, a ugljeni hidrati se sporije apsorbuju, tako što i jedna i druga stvar pomažu u nižim nivoima insulina u organizmu. Aromatični začin možete dodati u vašu voćnu salatu ili ovsenu kašu ujutru.

Da li je moguće osušiti smokve u kućnim uslovima?

Sada, kada je sezona smokve, jedne, jedinstvene mediteranske voćke, koja raste u našim uslovima u gradu, treba to iskoristiti što je moguće bolje.

Kako osušiti smokve, šta vam je potrebno:

  • 3 kg svežih smokvi (sitnijih)
  • 2 pleha od rerne

Kako osušiti smokve, postupak:

  • Smokve gledajte da nisu prezrele i da je svaka zdrava.
  • Operite ih i odmah osušite, mada smo jednu turu sušili bez pranja i pokazalo se kao bolje.
  • Na pleh od rerne stavite papir za pečenje i smokve stavljajte na papir sa peteljkom prema dole i svaku pritisnite prstom da se spljošti. Ova količina je dovoljna za 2 pleha od rerne.
  • Rernu uključite na 60C stepeni, sa opcijom topli vazduh, i ubacite plehove u rernu.
  • Ostavite da se smokve suše i možete slobodno da odete na spavanje ili da radite nešto drugo, ako se odlučite da ih sušite preko dana.
  • Struja je noću jeftinija pa ih mozete staviti i na sušenje u 24 č. i isključite rernu ujutru u 8, kada više nema jeftinije struje.
  • Uveče opet uključite rernu na isti način i sušila ih još jednu noć. Nemojte se plašiti da će se presušiti. U mom slučaju je sušenje trajalo 16 sati, sa prekidima, ali vi možete i odjednom.
  • Pošto smo sušili smokve u dva pleha drugog dana im zamenite mesta.
  • Smokve posle ovog vremena izvadite iz rerne i ostavite da se ohlade.
  • Spakujte ih u kutiju i odložite.
  • Radi svake sigurnosti ipak ih stavite u zamrzivač da vam se ne pokvare.
  • Kada vam zatrebaju možete da izvadite onoliko koliko vam treba a ostatak vratite u zamrzivač.

Dužinu sušenja možete da odredite sami u odnosu na to da li želite da budu više ili manje suve.  Ništa komplikovano a dobijete smokve za koje znate da nisu tretirane nikakvim hemikalijama. Jedino što nisu onako svelo zućkaste boje, ali verujte, boja nije važna već to da su zdrave a ukus im je još bolji nego one iz radnje.

Šta sve niste znali o bananama?

Banane svoj puni potencijal daju u zrelom obliku, kada su lagano mekane, žute i s par tamnih mrlja, budući da tada imaju najveću nutritivnu vrijednost.

Banane su danas jedno od najraširenijeg i najčešće konzumiranog voća. Odmah nakon jabuka. Ne samo zbog toga što su dostupne tokom cele godine, iako kod nas nažalost samo iz uvoza, nego i zbog činjenice da u različitim stupnjevima njihove zrelosti daju drugačiji okus i nutritivnu vrednost. A činjenica da ih možemo koristiti kao sastojak brojnih obroka, poslastica te takozvanih “zdravih” recepata daje im dodatno na vrednosti.

Vrste banana

Prema podrijetlu

Kod banana poznajemo dve glavne sorte s obzirom na njihov predeo, a potom kod svake banane možemo “laički” odrediti podelu na različite vrste s obzirom na nivo zrelosti. Glavne sorte banana su Musa sapienta ili Musa nana poznatija kao i slatka banana dok je Musa paradisiacal oznaka za tzv. brašnastu bananu. I dok slatkoj banani ime samo govori da daje više slatkasti okus,  brašnasta banana je bogatija škrobom pa se stoga često koristi i kao zamena škrobnom povrću poput krumpira, mrkve ili batata.

Prema stupnju zrelosti

Prema stupnju zrelosti, banane možemo podijeliti na nezrele, zrele i prezrele. Zrele banane imaju najveću nutritivnu vrijednost, a prepoznati ih možemo po tome što im je kora jarko žute boje sa nekoliko crnih točkica. Nezrele banane su one koje su tvrde na dodir i na čijim vrhovima možete uočiti zelenu boju i često u prodavnica možemo naići upravo na nezrele banane budući da se one i beru dok još nisu zrele. Stajanjem na zraku banane i dalje sazrevaju pa je uvek bolje kupiti nezrele od zrelih ili prezrelih banana, osim u slučajevima kada ćete ih koristiti neposredno nakon kupovine. Prezrele banane su one koje su na dodir mekane, a kora im ima izražene i brojne smeđe i crne točke ili mrlje. Prezrele banane se općenito ne preporučaju u uobičajenoj prehrani budući da imaju visok sadržaj šećera koji im daje slatkasti okus i povisuje glikemijski indeks, odnosno razinu glukoze u krvi brzo. S druge strane, prezrele banane su idealne kao zaslađivač u desertima, kolačima ili keksima, posebice kod djece kod kojih se često pazi na unos jednostavnih šećera.

Skladištenje banana

Banane nastavljaju zreti nakon branja i to najbolje na sobnoj temperaturi. Obično zrele banane mogu stajati na sobnoj temperaturi do 3 dana pre nego postanu prezrele. U slučaju da im želite produžiti vreme zrenja, mogu se skladištiti i u hladnjaku međutim u tom slučaju će kora vrlo brzo postati smeđa i/ili crna. To nikako nije razlog za uzbunu jer će sam plod i dalje biti zreo, jestiv i ukusan. Na taj način banane mogu “preživeti” do 5 dana.

Kako ubrzati zrenje?

U slučaju da imate nezrele banane, a vrlo brzo vam trebaju zrele za pripremu jela ili obroka, proces zrenja se vrlo jednostavno može ubrzati. Banana se stavi u papirnatu vrećicu zajedno sa avokadom ili jabukom, a količina nastalih plinova će vrlo brzo ubrzati zrenje banane. Ali i avokada.

Konzumacija banana

Preporuka je guliti i rezati banane (u slučaju potrebe) netom prije njihove konzumacije. Razlog tome je što na zraku vrlo brzo oksidiraju i posmeđe te gube na nutritivnom sastavu. Banane je najbolje konzumirati sirove budući da hranjive tvari koje se nalaze u bananama teško mogu preživjeti visoke temperature pečenja pa tako one zrele i prezrele banane u kolačima pridonose isključivo slatkom okusu i kalorijskoj vrijednosti. S obzirom da u organizmu daju brzo-raspoloživu energiju, zrele banane je najbolje konzumirati u jutarnjim ili ranim popodnevnim satima kako bi organizam imao dovoljno energije za dnevne aktivnosti. Iz istog razloga se ne preporučaju navečer osim u slučajevima sportskih aktivnosti gdje je potrebna brzo-raspoloživa energija za rad. Iako su izvrsne i kao mono-obrok, banane se mogu dodavati i kašama za doručak ili smoothiejima, ali pritom je bitno paziti na ostale sastojke kako se ne bi pretjeralo s unosom kalorija i ugljikohidrata. Također je važno da su sirove kako bi se zadržali sve važne hranjive tvari banana, posebno kalij kojim obiluju i koji je važan za zaštitu organizma od brojnih bolesti.

Koliko namirnice ostaju sveže?

Koliko dugo namirnice u vašem frižideru mogu da ostanu sveže? Nekoliko saveta koje vam mogu biti od velike koristi.

Sirovo meso – dva do pet dana (samo ako je pravilno upakovano)

Kuvano meso – dva do pet dana

Prženo meso – dva do četiri dana

Sirovo mleveno meso – šest do osam sati

Prženo mleveno meso – dva dana

Sir – osam do deset dana

Jaja – mesec dana

Salate – do tri dana

Meso

Mleveno meso, sveže pileće meso ili riba – moraju da se iskoriste istog ili najkasnije sledećeg dana. Meso u komadu može da ostane dva do pet dana, kuvano takođe. Jelo sa kuvanim mesom može da se drži u frižideru dva do pet dana, a sa pilećim, ćurećim ili ribom – do sutradan.

Povrće sadrži veliku količinu vode (80-90 odsto). Što je procenat vode veći, to je osetljivije na čuvanje. U suvom okruženju, povrće brzo izgubi svežinu, ali može da se osveži brzim potapanjem u vodu. Povrće čuvati u plastičnim kesama ili kutijama, ili odeljcima koji su za to namenjeni. Paradajz treba držati odvojeno od zelene salate, krastavaca i peršuna – jer on, kao i jabuka, oslobađa gas etilen, koji pospešuje zrenje i starenje, pa će ostalo povrće brzo da požuti i izgubi svežinu.

Mlad sir će ostati svež do deset dana, a zreo sir do mesec dana.

Jaja u originalnom pakovanju mogu da ostanu sveža mesec dana.

Većina voća ostane sveža ako se stavi u frižider neoprana, neoljuštena, u komadu, i to u plastičnoj kesi ili odeljku za voće i povrće. Nemoguće je tačno reći koliko dugo može da se čuva određena vrsta voća, jer to zavisi od mnogih faktora – kao što su svežina i kvalitet u trenutku kupovine. Generalno, svežina voća u frižideru se održava oko tri dana, dok jabuke, kruške i citrusno voće ostaju sveži i znatno duže.

Nezrelo voće može da se stavi u frižider i tako odloži zrenje, dok stono voće – kao što je jabuka, kruška, banana… može da ostane na sobnoj temperaturi da sazri, pa tek onda da se stavi u frižider. Kajsije, borovnice i trešnje mogu da ostanu sveže tri dana, maline dva dana, jagode jedan do dva dana. Jabuke, kruške i šljive oslobađaju gas etilen, koji pospešuje zrenje, starenje i propadanje ostalog voća i povrća, pa ih treba držati posebno, u papirnoj ili plastičnoj ambalaži.

Najčešće greške pri čuvanju hrane

– loše podešena temperatura frižidera

– nepodesno čuvanje, suviše dugo držanje u frižideru

– sveža i kuvana hrana stoje zajedno, umesto odvojeno

– svako otvaranje i ostavljanje vrata povećava temperaturu u frižideru

Mediteranska dijeta

Opšte je prihvaćeno da ljudi koji žive u zemljama koje graniče sa Sredozemnim morem žive duže i manje pate najteže bolesti rak i kardiovaskularnih bolesti. Ne tako iznenađujuća tajna je aktivan način života, kontrola težine i ishrana sa malo crvenog mesa, šećera i zasićenih masti i bogatim proizvodima, orašastim plodovima i drugim zdravim namirnicama. Mediteranska dijeta ima veliki niz zdravstvenih prednosti, uključujući gubitak težine, zdravlje srca i mozga, prevenciju raka i prevenciju i kontrolu dijabetesa. 

Prateći mediteransku ishranu, takođe biste mogli da održite tu težinu i izbegavate hronične bolesti. Grci jedu drugačije od Italijana, koji jedu drugačije od Francuza i Španaca. Ali oni dele iste principe. U saradnji sa Harvardskom školom za javno zdravlje i Svetskom zdravstvenom organizacijom, Oldways, neprofitni istraživački centar za hranu u Bostonu, razvio je piramidu mediteranske ishrane prilagođenu potrošačima koja nudi smernice o tome kako napuniti tanjir – a možda i čašu za vino – na mediteranski način.

Kako funkcioniše mediteranska dijeta?

Pošto je ovo obrazac ishrane – a ne strukturirana dijeta – sami trebate da shvatite koliko kalorija treba da jedete da biste izgubili ili održali svoju težinu, šta trebate da učinite da ostanete aktivni i kako ćete oblikovati svoj mediteranski meni.

Piramida mediteranske ishrane bi trebalo da vam pomogne da počnete. Piramida naglašava jedenje voća, povrća, integralnih žitarica, pasulja, orašastih plodova, mahunarki, maslinovog ulja i ukusnog bilja i začina; riba i morski plodovi najmanje nekoliko puta nedeljno; i živinu, jaja, sir i jogurt u umerenim količinama, dok slatkiše i crveno meso čuvamo za posebne prilike. Dopunite ga sa malo crnog vina (ako želite), ne zaboravite da ostanete fizički aktivni i spremni ste.

Iako vino nije neophodno, čaša dnevno za ene i dve dnevno za muškarce je u redu ako tako kaže vaš lekar. 

Šta smem da jedem?



Banana hleb sa kikirikijem
Čokoladni mus
Grčki jogurt



Losos na žaru
Heljdine palačinke
Mediteranska pasta salata
Pečeni bademi





Salata od kinoe


Dagnje na pari
Koliko košta mediteranska dijeta?
Cena mediteranske dijete, kao i većina aspekata ishrane, zavisi od toga kako je oblikujete. Iako neki sastojci – maslinovo ulje, orašasti plodovi, riba i sveži proizvodi – mogu biti skupi, možete pronaći načine da održite razumnu cenu, posebno ako crveno meso i obroke zamenite domaćim kuvanjem na biljnoj bazi..

Ljekovita gorka dinja

Gorka dinja potječe iz tropa, a uzgaja se poput tikvica, krastavca, dinje ili lubenice. Plodovi su cijenjeni u gastronomiji, a od davnina se primjenjuje u narodnoj medicini kod raznih infekcija, opekotina, probavnih problema, čak i za tretiranje pacijenata s HIV-om.

Gorka dinja, Karela ili Momordika (Momordica charantia) potiče iz Azije, točnije iz Indije, ali se sve češće može pronaći i kod nas. Uzgaja se u tropskim područjima Azije, Afrike i Južne Amerike. U Europi je postala poznata od 18. stoljeća. Ova vrsta povrća pripada porodici tikvi i svojim izgledom podsjeća na krastavac. Površina ploda je hrapava, a odlikuje se izuzetno gorkim okusom. Gorka dinja je cijenjena zbog svoih ljekovitih svojstava. Osim ploda, koriste se listovi, cvjetovi i ulje sjemenki.

Uzgajanje gorke dinje

Podrijetlo gorke dinje je vezano za tropsko i suptropsko područje i zbog toga za svoj rast i razvoj zahtijeva toplinu. Na otvorenom se sije kada prođe opasnost od mraza, kraj travnja i početak svibnja, a može se uzgajati iz presadnica. Budući da pripada porodici tikvenjača uzgaja se na isti način i kao svi ostali pripadnici ove porodice.

Za sjetvu, odnosno sadnju, birajte osunčane i dobro drenirane položaje. Postoje brojne sorte gorke dinje, s dugačkim ili kratkim plodom. Sorte s malim plodovima imaju plodove dužine od 10 do 20 cm. Plodovi ovih sorti su svjetliji i imaju blaži okus. Sorte s dugim plodova imaju plodove od 30 do 60 cm i izraženiji okus gorčine. Najveća gorčina odlikuje sorte koje imaju tamne plodove, dužine 9 do 12 cm u obliku trougla.

Za uspješan uzgoj potreban potporanj

U Indiji se smatra povrćem koje se najlakše uzgaja. U optimalnim uslovima klija i niče za 10 do 15 dana. Kako bi se ubrzalo nicanje sjeme se može navlažiti poput sjemena tikvica, dinje. Za uspješno uzgajanje potrebno je da gorku dinju uzgajate na armaturi ili nekom potpornju. Kada se sije u posudice, najbolje je posijati dvije sjemenke na dubinu od 1 cm. Mlade biljčice se presađuju kada dostignu visinu od 5 do 10 cm. Biljke se sade na udaljenost od 50 cm.

Može da se uzgaja kao puzajući usjev po tlu, ali tada je manje plodova i lošije su kvalite. Zbog te osobine gorke dinje najbolje je da je armatura ili potporanj malo ukošen. To će omogućiti da listovi rastu slobodno prema Suncu, a plodovi vise u prostoru bez lišća.

Na istoj biljci se nalaze muški i ženski cvjetovi. Muški cvjetovi su otvoreni jedan do dva dana. Cvjetanje započinje četiri do šest tjedana poslije sjetve.

Gorčina se uklanja sa soli

Plodovi su izuzetno gorkog okusa. U ovisnosti od sorte plodove možemo brati kada su najmanje 5 cm dugi. Obično berba započinje 90 dana poslije sjetve. Svojim izgledom plodovi podsjećaju na naborane krastavce. U središtu ploda nalaze se sjemenke.

Plod se koristi u gastronomiji kada je mlad, zelen. Može se jesti sve dok ne počne dobijati žutu boju. Mladi plodovi, hrskavi i vodenasti, su izuzetno cijenjeni u gastronomiji Indije. Zbog izuzetne gorčine tretira se poput patlidžana, mariniranjem u soli. Najčešće se priprema kao punjena raznim namirnicama.

Ubrani plodovi se čuvaju na temperaturi od 11 do 12°C u prostoru s povišenom vlagom. U ovakvim uvjetima se mogu sačuvati dva do tri tjedna. Na sobnoj temperaturi već nakon jedan do dva dana plod gubi svoja svojstva, kora postaje grublja.

Ljekovitost gorke dinje

I pored toga što je ljekovita, gorka dinja se treba uzimati s oprezom. Najčešće se koristi u obliku soka. S upotrebom soka ne treba pretjerivati jer može izazvati osjećaj mučnine, povraćanje i bolove u želucu. Dijabetičari, trudnice  i dojilje se obavezno moraju posavjetovati sa svojim liječnikom prije uzimanja gorke dinje. Osim u obliku soka koristi se u obliku kapsula.

Plod sadrži vrlo malo kalorija, ali se odlikuje visokim sadržajem vitamina C. Sadrži vitamin A, vlakna, folnu kiselinu, minerale (kalij, cink, željezo), antioksidante.

Koristi se kod problema sa želucem, crijevnim parazitima, dijabetesom, kod raznih infekcija. U Africi i Aziji se koristi u tretmanima kod raka i HIV-a. Štiti od malarije, virusnih oboljenja, pomaže kod mršavljenja, zacjeljivanja opekotina.

Izvor: agroklub.com